Godinu dana posle Sinišine smrti Arijana smogla snage da progovori: Nedelju dana pre nego što je umro... || Hello Magazin!

Arijana Mihajlović otvorila dušu

Prošla je prva godina bez Siniše Mihajlovića. Legendarni fudbaler napustio nas je 16. decembra 2022, posle duge i hrabre borbe sa opakom bolešću. Od tada, za njegovu porodicu, ali i brojne prijatelje i navijače, utehe nema.

Skoro da nema dana da Arijana ne objavi zajedničku fotografiju, praćenu dirljivim rečima i porukama da je ljubav večna, da je on uvek tu, da ih čuva i pazi sa neba. Ako postoji savršen brak, to je bio njihov.

Prvi put posle smrti supruga, oca njene dece, njenog „svega“, Arijana Mihajlović otvorila je dušu. Izabrala je magazin „Chi“ za priču o životu posle bolnog gubitka najveće ljubavi, otkrivajući kako se bori sa velikom prazninom i bolom koje je ostavio Sinišin prerani odlazak.

Tu su njihova deca, unuka, Sinišina majka i brat, drže se zajedno, pružaju utehu jedni drugima koliko mogu. Ali, nedostaje kao vazduh, priznaje lepa Italijanka.

‒ U početku je bilo užasno. Osećala sam ga u kući, svuda... Tada sam odlučila da živim, da ne klonem. Nikolas, najmlađi sin, video bi me samu i pitao kada ću da izađem. Onda sam se okružila prijateljima, trudila sam se da me ne vide tužnu. Moji osmesi bili su usiljeni. Sa Sinišom u srcu. On će uvek biti tu, sve dok me bude. Naći ću ga ponovo...

Uprkos ogromnom bolu, Arijana je svesna da život mora dalje.

U moru fotografija koje skoro svakodnevno objavljuje na Instagramu najviše je onih zaljubljenih sa Sinišom, ali i sa unukom Violante koja joj vraća osmeh na lice, sa ćerkama Viktorijom i Virdžinijom, sinovima Miroslavom, Dušanom i Nikolasom.

Često evocira uspomene na srećne dane kada je cela porodica bila na okupu. No, uvek ima dežurnih kritičara, pa je primorana da se suoči i sa negativnim reakcijama.

Pročitajte: Potez Arijane Mihajlović na dan Sinišine slave Srbi će dobro zapamtiti

‒ Neki su me videli kako pijem aperitiv, bilo je i onih koji su me osuđivali zato što sam se na određeni način obukla... Ali, ne hodaju u mojim cipelama. Sudite mi, nije me briga. Imam brata koji je patio od depresije, razumete? I sama sam rizikovala da upadnem u takvo stanje. Ne mogu, nisam mogla, ne bi trebalo... Moramo da počnemo ispočetka, Siniša bi to želeo. Ali nedostaje, kao vazduh.

‒ Provela sam skoro četiri godine po bolnicama. Moj muž imao je dve transplantacije koštane srži i radovao se svakom testu koji je dobro prošao. Gledala sam kako se ljudi bore da produže svoj život...

Jedno je pričati o bolu, drugo je doživljavati ga. Nedelju dana pre nego što je umro moj suprug je pretrčao deset kilometara, a ja treba da se slomim i padnem u depresiju? Ne!

Pročitajte: Arijana Mihajlović skinula crninu, pa poručila dušebrižnicima - Ovo je način na koji ja tugujem

Siniša je bio rođeni borac, hrabro se držao do poslednjeg trenutka. Izgubio je samo poslednju rundu, baš onda kada smo se svi ponadali da je dobio meč i da će sve biti dobro. Porodica je bila uz njega, nisu se odvajali, doživeo je da postane deda... Tu snagu – da se bori, da nastavi, da izdrži sve – poseduje i Arijana.

‒ Nastavljam da živim za svoju decu. Otkrić́u vam nešto: Siniša je organizovao život do kraja. Planirao je da poseti Antonija Kontea i Roberta de Zerbija u Londonu kako bi razmenili iskustva o fudbalu i trenerskim tehnikama, ali, nažalost, nije uspeo.

Na pitanje novinara da li ju je neko razočarao kada je izgubila ljubav svog života Arijana je odgovorila:

‒ Imala sam sreće: niko me nije izneverio. U početku sam se zatvorila, nisam govorila ni sa kim... Samo je porodica bila tu. Čitala sam šta mi ljudi pišu po društvenim mrežama, a piše se svašta. Nažalost, ne možeš ništa da uradiš povodom toga. Mi smo kao one lutke matrjoške. Svi se zaustavljaju na prvom sloju, ali ne ulaze unutra, ne znaju šta se zapravo dešava. Prvi meseci bili su strašni. Onda sam stavila oklop.

I deca su teško podnela gubitak. Svako se na svoj način nosio sa beskrajnom tugom, neko lakše, neko teže.

‒ Viki je najstarija, ali i najkrhkija, što je možda paradoksalno. Osećala je posebnu ljubav prema ocu. Ume da kaže: „Nikada neću naći dečka kao što je tata“. Virdžinija je postala majka, udala se za dugogodišnjeg izabranika, on je fudbaler, igra u Đenovi, pronašli su svoj put.

Najstariji sin Miroslav diplomirao je ekonomiju, ali krenuo je tatinim stopama – završio je kurs i dobio licencu UAEF-e. Postao je član stručnog štaba omladinskog tima rimskog kluba „Urbetevere“. „Gledaćeš me odozgo i davati mi snagu, nastojaću da te učinim ponosnim. Dragi tata, ti jesi i uvek ćeš biti moj izvor inspiracije”, poručio je Siniši nedavno. A njegova mlađa braća?

‒ Dušan je moj zaštitnik, postao je kao njegov otac: oblači se isto, jer su iste visine, a boksom se oslobađa pritiska. Nikolas je najmlađi, mezimac. Ipak, patnja je tu, u svima nama – priznaje Arijana.

Odmore su najčešće provodili u vili u Porto Červu, na Sardiniji. Oaza puna sreće, mira i smeha, koju su gradili sa puno ljubavi. I ovog leta boravili su tamo. Ali, neko je nedostajao.

Pročitajte: Neverovatna igra sudbine - Zet Siniše Mihajlovića objavio privatnu prepisku sa pokojnim fudbalerom, naježićete se

‒ Tužno, melanholično leto. Na Sardiniju smo stigli u drugoj polovini juna. Kada sam otvorila vrata kuće, ugledala sam njegove cipele, kombinezon, odeću... Zastala sam, kao da mi je neko udario šamar. U kući još miriše cigara koju je pušio na terasi. Ponekad bi tu popio i grapu (rakija od grožđa). U letnjem periodu uvek smo razvijali strategiju kretanja na osnovu toga gde bi Siniša radio. Sada su promene prvi put izostale. Sve to „prvi put“ nosi neku bol. Osetila sam njegovo prisustvo, kao da sedi na krevetu pored mene... Njegovo telo koje me štiti, kao da je zaista tu.

Koliko god smatrali da smo uspeli u životu i postigli sve što smo hteli, uvek ostane neki neostvareni san. Arijana otkriva da je i njen suprug imao jedan – da postane trener "Lacija", to je žarko želeo.

Pre nekoliko meseci nekadašnja voditeljka sa ćerkama je lansirala modni brend „Le-Miha“. Poznati, porodični nadimak. Zadovoljne su kako se stvari odvijaju.

‒ Brend se mnogo dopadao i Siniši. Čak je došao da bira boje, ocenjivao je projekte. Ali je, pre svega, bio srećan. I mi sa njim. Koliko nam nedostaje...