Zavirite u luksuzni dom Tamare Jarić na Dorćolu || Hello Magazin!

Modna dizajnerka Tamara Jarić od najmlađih dana iskazivala je sklonost i ljubav prema umetnosti, pa je izbor studija dizajna odeće u Firenci po završetku srednje škole bio logičan sled. Na nagovor brata Marka Jarića po dobijanju diplome preselila se u Ameriku, gde je kalila svoje umetničko umeće, stekavši ogromno iskustvo, a njen rad nije ostao nezapažen. Talentovana umetnica nekoliko godina živela je u Njujorku i San Francisku, a prošle godine odlučila je da se vrati u Beograd i predstavi se i našoj publici. Iako je odrasla u prestonici, veoma joj prija što je ponovo u Srbiji. Našoj publici je svoje kreacije prvi put pokazala na „Nedelji mode“ u oktobru prošle godine, što je javnost ispratila s pozitivnim kritikama, na šta je ponosna. Ekskluzivno za magazin „Hello!“ Tamara je odlučila da otvori vrata svog luksuznog doma na Dorćolu i sa našim čitaocima podeli utiske o životu u inostranstvu, šta ju je nagnalo da se vrati u domovinu i mnogim drugim zanimljivostima.

Šta vam je bilo najvažnije prilikom izbora nameštaja i uređenja doma u Beogradu?
- Dok sam uređivala stan najvažnije mi je bilo da ceo ambijent diše. Volim otvoreni prostor, u suštini sam minimalista, što manje stvari oko mene, to bolje. Obožavam da kombinujem rustično i ultramoderno. Kamin, drvo i kolorit elementi su koji unose toplinu i oplemenjuju prostor. Stan u kome živim u Beogradu nalazi se u potkrovlju zgrade koja je pod zaštitom države, što ima svojih prednosti i mana. Prostran je, u njemu imam sve što mi je potrebno, a omiljeni deo mi je onaj u kome nastaju moji crteži i kasnije kreacije.

Koliko vam olakšava život to što se u sklopu vašeg doma nalazi i atelje?

- Komotnije mi je kada mi je sve na jednom mestu jer mi dozvoljava fleksibilnost u organizovanju. Uživam da počnem dan uz kafu, doručak i voćni sok dok se polako spremam i to je dobra strana života i rada na istoj lokaciji. Ne moram da jurim iz kuće, već u svom ritmu započinjem poslovni dan. S druge strane, postoji i nekoliko mana takvog života. Nekada mi se desi da mi se poslovni dan spontano prenese i na privatni deo. Zapravo, u mom slučaju privatni i poslovni život se međusobno prepliću.

Spadate li u osobe koje vole da provode vreme u svom stanu?
- Da. Moj dom je moja mala oaza. U njemu zaista uživam. Preko dana mi je potrebno da budem sama nekoliko sati. Obožavam vreme provedeno u kući, opuštam se slušajući muziku, surfujući internetom, gledajući filmove ili čitajući knjigu. Moja prijateljica Ivana Ukropina mi je savetima pomogla da oplemenim prostor u kome trenutno živim u Beogradu, tako da je on zaista takav da odgovara mom umetničkom senzibilitetu.

Okupljate li često prijatelje kod sebe kući?

- Dugo sam živela u inostranstvu i moji prijatelji su rasuti širom sveta. U Srbiji imam uzak krug prijatelja, sa kojima se često viđam i rado ih ugostim. Priče o modi su neizbežne sa drugaricama koje prve isprobaju moje nove modele.

Jeste li se navikli na život u Beogradu s obzirom na to da ste poslednjih dvanaest godina živeli u inostranstvu?
- Bez obzira na to što sam rođena i odrasla u Srbiji, ovde mi je još sve neobično, jer sam dugo živela u inostranstvu. Volim moj Beograd i moju zemlju, i zasta uživam. Ma koliko to čudno zvučalo, ovde sve brže završim jer je grad manji, u Beogradu je stalno neka gužva. Volim moju ulicu na Dorćolu i Kalemegdan koji mi je u blizini.

Da li ste odmalena želeli da se bavite modom?
- Još kao dete sam bila umetnički nastrojena, volela sam da crtam i bojim. Pažnju mi je zaokupilo sve što je podrazumevalo kreativno stvaranje. Kao dvanaestogodišnja devojčica počela sam da crtam svoje prve kolekcije, ali nisam svesna trenutka kada sam se odlučila za tu oblast. Kreativnost je deo mene i da se nisam bavila modnim dizajnom, sigurno bih se bavila nekom drugom vrstom umetnosti. Volim tekstil i ljudsko telo. Sećam se da sam se, još dok sam crtala aktove na časovima crtanja i slikanja, prvi put susrela sa anatomijom tela i to mi se svidelo. Materijali su inspirativni zato što imaju karakter i svaki je priča za sebe. Shvatila sam da je kreiranje “ples” između kreatora i materijala.

Kada ste završili srednju školu, upisali ste studije u Firenci. Po čemu ćete pamtiti život u tom gradu?

- Italiju i period studiranja u Firenci pamtim po mnogim lepim stvarima i trenucima, ali pre svega po dobroj hrani, stilu i rensansnoj umetnosti.

Zbog čega ste odlučili da po završetku studija odete u Ameriku?
- Moj brat Marko, koji je tada igrao košarku za “Kliperse” u Los Anđelesu, predložio mi je da se oprobam u poslu u Njujorku. Prilikom moje prve posete ovom kosmopolitskom gradu bila sam oduševljena i odmah sam kontaktirala sa nekoliko modnih kuća za saradnju. To mi je bilo dragoceno iskustvo u poslu, a i što se tiče života u jednom tako velikom, inspirativnom gradu.

U San Francisku primljeni ste na “Fashion Incubatoru”, o čemu je tačno reč?
- O neprofitnoj organizaciji čiji je cilj da pomogne dizajnerima u početnoj fazi biznisa, kao i da pospeši modnu industriju u regionu koja je jedan od glavnih ekonomskih pokretača u zemlji. Članovi i osnivači su ljudi iz sveta mode iz svih oblasti, a poznata američka robna kuća “Macy's” je sponzor koji obezbeđuje poslovni prostor, mašine i organizuje nedeljne seminare. To iskustvo mi je najviše pomoglo jer je pružalo platformu za razmenjivanje ideja, resursa i stvaranje kontakata, što je sve neophodno za opstanak jedne firme.

Kakve su bile reakcije na vaš rad u Americi?
- Moja prva kolekcija “Tribal” privukla je dosta pažnje u San Francisku, što mi je prilično laskalo, pogotovo što niko nije znao da mi je brat Marko Jarić, a snaja Adrijana Lima. To mi je dalo više vere u moj rad i služilo kao dokaz da se to što radim ljudima zaista dopada. Posle toga Linda Rodin, cenjena stilistinja koju sam već poznavala, videla je “look book” i oduševila se mojom drugom kolekcijom “Deep Waters” i poželela da se fotografiše u jednoj od mojih skuba haljina u američkom magazinu “El”, što je meni kao dizajneru veoma imponovalo.

Čuveni model Adrijana Lima član je vaše familije, da li biste voleli da ona bude i zaštitno lice vašeg brenda?

- Nažalost, Adrijana ne može da bude zaštitno lice moje i bilo koje druge modne kuće zbog ugovora koji ima sa “Victoria's Secret”. Ali baš zato što je toliko dugo u modi i uspešna u tom svetu, volim da se posavetujem i čujem njeno mišljenje. Njeni saveti su mi dragoceni, a nas dve, kao i sve druge žene ovog sveta, volimo da pričamo o modi i razmenjujemo savete šta obući.

Koliko vam je dok ste živeli u Americi značilo to što vaš brat tamo živi sa svojom porodicom?
- Iako Marko i ja nismo živeli u istom gradu u Americi, dosta mi je značilo da znam da imam nekog bliskog u blizini. Lako sam se snašla u Njujorku i stekla značajna prijateljstva, pa se nisam osećala usamljenom.

Jeste li vezani za njegove kćerke i pravite li nekada i njima dečije haljine?
- Veoma sam vezana za Valentinu i Sijenu, koje su prvi put došle u Beograd baš kada sam imala reviju na “Nedelji mode”, krajem oktobra. Valentina je sve vreme bila sa mnom u bekstejdžu, a Sijena je još mala pa je ostala kod kuće. Iako nikada nisam razmišljala o tome da kreiram za decu, u priči sa Adrijanom zaključile smo da bi bilo interesantno da se naprave mini-kreacije za decu “Tamara Jarić”. Za sada to je samo ideja koja će se možda realizovati.

Zbog čega ste odlučili da se vratite u Srbiju i ovde postavite temelje vašeg brenda?
- U aprilu prošle godine vratila sam se u Beograd da vidim roditelje i da se odmorim. Sticajem okolnosti upoznala sam ljude koji su bili oduševljeni mojim kreacijama i predložili mi da se prezentujem i našoj publici. Tako smo došli do teme “Beogradska nedelja mode” i mesec dana posle toga odlučila sam se za taj potez. S obzirom na to da dugo nisam živela u Beogradu i nisam bila upoznata sa mnogim stvarima, realizacija kolekcije „Morocco Dream“, koja je bila prikazana na beogradskoj “Nedelji mode”, trajala je tri meseca. Moram da priznam da mi je to predstavljalo najveće uzbuđenje u karijeri i velika čast da se prikažem našoj publici posle tolikih godina rada u inostranstvu.

Kakve su vam ambicije u poslu?
- Želja mi je da stvorim brend koji će da traje. Čvrsto verujem da za moje kreacije i filozofiju mog brenda postoji mesto na inostranom tržištu.

Kome su namenjene vaše kreacije?

- Moje kreacije namenjene su ženama i devojkama koje teže eleganciji i originalnosti. Veliki mi je kompliment kada mi neko kaže da moj model nigde nije video i da mu se baš dopada. Ne postoji pravilo, te mi se dešava da se devojke od dvadeset dve godine oduševe nekim mojim modelima, kao što su topovi, dok drugarice moje mame obožavaju moje kapute. Dopada mi se što su reakcije vrlo jasne - ili se modeli sviđaju ili se uopšte ne dopadaju. Nije mi cilj da se svidim svima je reč o drugačijem produktu.

Šta vam najviše nedostaje iz Amerike i planirate li da je uskoro posetite?
- Pre svega nedostaju mi prijatelji koje sam tamo stekla, a osim toga da budem u kontaktu sa ljudima različitih nacionalnosti. Svakako planiram da odem u Ameriku i posetim brata i njegovu porodicu.

O vašem privatnom životu se malo zna, jeste li zaljubljeni?
- Ne volim javno da pričam o privatnom životu. Jedino vam mogu reći da trenutno nemam dečka.

Koje osobine najviše cenite kod suprotnog pola?
- Iskrenost i integritet. Preferiram ružniju istinu nego lepu laž. Takođe, smatram da nema ništa privlačnije nego kad je neko iskren prema sebi.

Koliko vremena tokom dana posvećujete sebi?
- Redovno vežbam i trudim se da se zdravo hranim jer smatram da su to glavni izvori lepote. Osim teretane praktikujem jogu i meditaciju. Tokom dana ne volim da sam previše sređena, što se tiče šminke i oblačenja, ali zato veliku pažnju posvećujem nezi kose i kože.

Po čemu ćete pamtiti prošlu godinu?
- Godinu za nama pamtiću po lepim stvarima, bila je dinamična i živopisna, a pre svega poslovno uspešna. U svakom slučaju nadam se da će ova biti stabilnija.

INTERVJU: IVANA NIKOLIĆ
DEKORACIJA ENTERIJERA: IVANA UKROPINA, “CHIC MYSTIQUE”
ŠMINKA I FRIZURA: SRĐAN PETKOVIĆ ZA „MINI BAR STUDIO“, HADŽI MILENTIJEVA 14
FOTOGRAFIJE: MIRKO TABAŠEVIĆ