Roland Nemet govori o tome koliko je važno da živimo u skladu sa zakonima prirode || Hello Magazin!

Dvostruki pobednik kancera govori o tome koliko je važno da živimo u skladu sa zakonima prirode I smatra da prirodna medicina može biti karika koja bi mogla da preokrene globalnu industriju bolesti

- Često sam na predavanjima govorio da su suplementi i mikronutrijenti, koji čine veliki deo te grupe, izuzetno potcenjeni jer su nas tako programirali. Odnosimo se prema njima kao prema rezervnom točku u kolima.

Kao neko ko je dva puta gledao raku pravo u oči i pobedio, danas celim svojim bićem verujem da rešenje moramo tražiti u prirodi. Svaka bolest je izlečiva, ali ne i svaki čovek. Ovo mi je bilo važno da naučim. Toliko duboko verujem da prirodna medicina može biti ona nedostajuća karika koja bi mogla da preokrene ovu globalnu industriju bolesti i povede čovečanstvo u boljem i zdravijem pravcu. Zdrava ishrana je jednostavnija nego što mislimo. Dozvolili smo da nam se usade pogrešna uverenja – da je zdravo jesti teško, komplikovano i skupo. To jednostavno nije tačno. Da bismo dugoročno bili vitalni, potrebno je dnevno oko 1300–1500 dinara uložiti u sebe: za kvalitetnu hranu, pravilnu pripremu obroka i osnovnu suplementaciju, koja je danas već neophodna.

Sa 45.000 dinara mesečno, jedan čovek može sebi priuštiti mogućnost dugog, vitalnog i zdravog života. Šta spada u to?
Semenke, mahunarke, povrće, voće, čajevi, biljna mleka, lekovite biljke, kvalitetna ulja, a ja bih ređe preporučio i kvalitetno meso, ali pošto sam više pristalica mediteranskog pravca, predložio bih ribu — svakako rečne ili okeanske krupnije vrste, ali nikako stanovnike morskog dna (rakove, I školjke).

Ja sam vegan već mnogo godina i još nisam čuo da ću umreti od gladi, ali naravno, ne treba svi da me slede. Da razjasnimo nešto: ne postajemo veliki i snažni zbog mesa, niti zbog mleka ili jaja, već zbog makronutrijenata, a to mogu biti ugljeni hidrati, masti i proteini. Sve to se bez preterivanja može pronaći i u biljnom svetu, uključujući i proteine (na primer u soji, semenkama, kinoi i sličnim namirnicama). Dakle, ove zablude bih sada razbio.

U pomenuti iznos novca uključio sam i suplementaciju, jer nažalost danas više nije pitanje da li je potrebna - jeste. Često sam na predavanjima govorio da su suplementi i mikronutrijenti, koji čine veliki deo te grupe, izuzetno potcenjeni jer su nas tako programirali. Odnosimo se prema njima kao prema rezervnom točku u kolima. Dobro je ako ga imamo, ali ako ga nemamo - dobro je i tako. Ali, jednom će guma pući i auto više neće moći da nastavi.

Važno je da razumemo da je, prema izveštajima agronoma, u periodu od 50 godina, zbog iscrpljenosti zemljišta, količina nutrijenata drastično opala. U mnogim slučajevima i za 200–300%. a minimum je oko 30–50% pada. Šta to znači? To znači da čak i kada bi čovek unosio dovoljno sirove, neprerađene hrane (voće i povrće), i dalje ne bi mogao da obezbedi ni minimalnu dnevnu količinu mikronutrijenata neophodnih za svoje zdravlje.

Dakle, u deficitu smo, odnosno u stanju hroničnog nedostatka, i tokom dužeg vremena naš organizam polako ostaje bez ‘rezervne gume’, a mi kao bolesni možemo samo da čekamo pored puta da nam neko pomogne. Ovo je jedan od razloga sve većeg i većeg pojavljivanja hroničnih bolesti. Nedovoljna funkcionalnost naših organa, njihov otežan rad i još mnogo toga povezano je upravo sa tim — a to je ujedno i jedan od razloga zašto se gojimo. Naš organizam gladuje — pitanje je samo kada će odustati od zdravog funkcionisanja. Po mojoj skromnoj proceni, uključujući i moje ekonomsko razmišljanje, 45.000 dinara po osobi mesečno — i ovde sam računao sa prosečnim muškarcem od 70 kg — trebalo bi da bude sasvim dovoljno kao okvir za to da dugoročno funkcionišemo vitalno i zdravo.

*Ako nekoga više zanima ova tema, preporučujem naš YouTube kanal ili moj Instagram profil nemet.roland.cancersurvivor.