Iskra Brajović: Lepo je nemati plan || Hello Magazin!

Perfekcionista, ali s verom u „parolu“ Mike Antića - „Lepo je nemati plan“. Pa kada rutinu zaustavi neka neplanska, topla stvar, njoj zaiskre oči. Baš u skladu sa imenom.
Iskra Brajović (24) ne pamti da je osetila radost, a da je ona nije ispratila sa suzama radosnicama. Tako je bilo i kada su joj javili da je jedna uniforma namenjena njoj, pa je „pohitala“ da je isproba i upozna se sa Tanjom - junakinjom iz serije „Vojna akademija“ (subotom na RTS 1), čiju je „čast“ dobila da „brani“.
- Prvi susret sa uniformom mi je bio veoma čudan. Bila je velika i teška, a čini mi se da su u jednu čizmu mogla da stanu oba moja stopala. Apsurdno, ali kada se snimanje završilo, počeo je da mi nedostaje miris uniforme.
I mada je Tanja sporedan lik u seriji, i mada je ispala naivna u odnosu sa kadetom Stošićem (Bojan Perić) jer se lako predala emocijama, Iskra se nada se da će u nastavku snimanja njena junakinja dobiti šansu da se pokaže u novom svetlu.
Do tada, mlada glumica, koja je debitovala u filmu „Ma, nije on takav“, čeka i na nove šanse za sebe. One koje će razbiti stereotipna nagađanja da je u svet glume zakoračila samo zato što je kćerka proslavljenog glumca Voje Brajovića. A istina je, kaže, na drugoj strani. Njen tata nije želeo da ona bude glumica, pa mu je, tek pošto je položila prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti, samo javila: „Sada smo kolege.“ Tako je Iskra svog oca stavila pred svršen čin, a pripreme za prijemni sprovela je kao „tajnu operaciju“ sa Vojinim kolegom, Nenadom Jezdićem.
- Bilo je to vrlo konspirativno i, na sreću, uspešno. Tata mi je danas, osim podrške, i savetnik. I to dobar savetnik. Već duže vreme igramo zajedno u komadu „Figarova ženidba i razvod“.
Mama joj je, ipak, u presudnom momentu bila vetar u leđa, jer je, kaže Iskra, prva u njoj prepoznala glumicu.
- Iako ona nije iz sveta glume, dobro me poznaje i uvek jenajveći vizionar kada su u pitanju moje mogućnosti. A ja sam još kao mala mislila da ću biti ili glumica ili doktorka - dakle, da ću naslediti ili jednog ili drugog roditelja. Pošto sam od mame dobila veto na medicinu, gluma je ostala kao druga realna opcija.
Tata joj je, međutim, na vreme predočavao da je glumački posao vrlo neizvestan, ispresecan usponima i padovima i mnogo teži nego što se to čini ljudima sa strane. Zapamtila je i „opomenu“ koje je sada sve svesnija - da je jedina teža stvar od činjenice da si glumac, u stvari, biti glumac koji ne radi.
- Shvatila sam da je glumcima posao hrana, pa je borba za mesto pod suncem teža od samog pripremanja uloge.
I još jednu „opasku“ svog oca pamti - a to je da mu je žao što se njegova mezimica nije opredelila za pisanje, jer je za to vrlo nadarena. Ovaj talenat je odmalena negovala i neretko za njega bila nagrađivana, pa su, objašnjava, svi očekivali da će biti „mala od pera“. Iskra ih je, međutim, iznenadila, ali pošto je na pisanje i dalje slaba, nastavlja da sledi svoju inspiraciju.
- Mislim da dobar pisac ili pesnik može primarno da se bavi nekom drugom profesijom a da ne zapostavi ljubav prema pisanju. Tako ja i dalje pišem, a kao jednu od novogodišnjih odluka podvukla sam upravo onu da počnem da razvrstavam nove pesme i pripremam zbirku.
A kada ta odluka bude sprovedena u delo, ponovo će joj, kaže, zaiskriti oči. Tu su i one druge iskre - u stomaku. Kada njih oseti, zna da je zaljubljena. Dok joj se rumene obrazi i znoje dlanovi, Iskra se tada oseća kao dvanaestogodišnjakinja. I srećna je.