Slavko Beleslin uskoro pred oltarom || Hello Magazin!

Jedno od omiljenijih lica na malim ekranima, Slavko Beleslin godinama je gradio uspešnu karijeru savršenom dikcijom, prijatnom bojom glasa, ozbiljnim pristupom uredničkom delu posla, kao i dugim pripremama za rad. Urednika i voditelja "Vesti" na Televiziji „B92“ na prvi pogled karakterišu ozbiljnost i odmerenost, ali kada se malo bolje upozna do izražaja dolazi šarmantna kombinacija ozbiljnosti i vrcavog duha koji pleni.
Slavko je rođen u Beogradu 1974, a do sada je radio u nekoliko televizijskih kuća, uvek u informativnoj redakciji. Harizmatični Beleslin od početaka na televiziji uvek je bio u centru medijske pažnje, a popularnost nije uticala na njega. Prvo što sagovornik kod njega uoči su besprekorno vaspitanje i džentlmenski maniri, kojima posebno razoružava pripadnice nežnijeg pola. Baš zbog toga, ali i privlačnog izgleda, doskoro je važio za jednog od najpoželjnijih „gradskih momaka“. Taj status je „izgubio“ otkako je njegovo srce osvojila deset godina mlađa lepotica Iva Šiđanin, asistent na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, u oblasti menadžmenta medija.
Sa plavokosom Novosađankom emotivnu vezu započeo je pre dve godine, a nedavno ju je „krunisao“ veridbom u romantičnoj Veneciji.
U iskrenom intervjuu, Slavko govori o poslu, slobodnom vremenu, o svom poimanju porodičnih vrednosti i planovima za venčanje sa verenicom Ivom, koja trenutno priprema doktorat.
Da li više uživate u uredničkom ili prezenterskom delu posla u Informativnoj redakciji?
- Ta dva posla su za mene neodvojivi deo istog procesa, zbog čega nemam precizan odgovor. Zavisi od toga kakav je dan i kakve događaje nosi, kao i od tima čiji sam deo. U suštini najviše volim onaj deo posla u kome je više adrenalina a njega obično aktiviraju stvari koje je teže uraditi. Sve češće je to posao van studija.
Iza sebe imate više od decenije novinarskog rada na nekoliko najgledanijih televizija i u jednoj producentskoj kući. Postavljate li sebi nove izazove?
- Naravno. Jedna od mojih većih mana za suživot je činjenica da često propuštam sadašnjost zato što sam zagledan u budućnost. Ali kad ta budućnost dođe - obično sam spreman.
Da li vam više prija kada vas hvale zbog profesionalizma ili zbog vašeg šarma i privlačnog izgleda?
- Nisam siguran da postoji muškarac, ili ga bar ja ne poznajem, kome je naročito prijatno kada dobije kompliment za izgled. To nije zona u kojoj se dobro osećamo, nije ono što nam je suštinski važno, i obično se završi nekim nespretnim prebacivanjem na šalu. Naravno da više volim da dobijem kompliment za ono za šta sam se potrudio.
Koliko u toku dana nađete vremena za sebe, budući da radite zahtevan i odgovoran posao?
- Organizacija mi nije jača strana pa mi deluje da, i bez posla, imam manje vremena nego drugi ljudi. Ipak, u poslednje vreme ne propuštam treninge plivanja i gledam ih kao na ulog za budućnost.
Kako najbolje regenerišete utrošenu energiju na poslu? "Bežite" li vikendima iz grada?
- Nikada u životu nisam radio u nekoj državnoj firmi ili po strogo kancelarijskom vremenu, tako da u mom rečniku i iskustvu ne postoji reč vikend, bar ne opušten. Ljudi koji su novi u ovom poslu uvek su iznenađeni ritmom i tempom kojim radimo ja i moje kolege. Dobra vest je da volim svoj posao zbog čega me on puni energijom pa posebne regeneracije nisu neophodne. Bar ne na nedeljnom nivou.
Potičete iz skladne porodice, koliko je to uticalo na formiranje vaših stavova o braku i porodici?
- U velikoj meri, i previše idilično, jer nikome od nas naši roditelji nikada nisu rekli koliko je rudarskog rada, budističkog strpljenja, dnevnih odricanja i ogromnih kompromisa bilo potrebno da bi se deca tako osećala. A kada dođe red na vas da pravite porodicu, kod svakog problema se zapitate - da li bi to tako trebalo da bude? Da, to je to, ali je važno shvatiti na vreme da ste promenili ulogu i da je vaš red da učinite da se neko mlađi tako oseća.
Koje su vrednosti koje su vaši roditelji vama i bratu usadili, a koje biste i vi jednog dana preneli potomcima?
- One univerzalne, takoreći biblijske. Od „ne ubij“ do „ne ustaj od stola bez pitanja i zahvalnosti na ručku“. Učini dobro, deli svaki dan i ono će nepogrešivo „rikošetirati" kroz svemir i vratiti se tebi. Isti put prelazi i zlo.