Nenad Vučković: Porodica kao izvor snage

Jedan od predvodnika generacije rukometaša koji su ove godine naciju obradovali srebrnom medaljom na „Evropskom prvenstvu“ Nenad Vučković sa sigračima je trenutno u London na Olimpijskim igrama. Plasmanom na najveću sportsku smotru ostvario je svoj san, koji je sanjao još kao dečak kada je prvi put u rodnom Prokuplju stao na parket rukometne dvorane. Velikim naporom i upornošću tridesetdvogodišnji Nenad uspeo je da postane uspešni sportista koji je posle sjajnih partija u dresu „Crvene zvezde“ karijeru nastavio u Francuskoj, a potom i u Nemačkoj, gde sa porodicom, suprugom Marijom i sinom Aleksom živi poslednje četiri godine. U istoj sredini ostaće bar dok njegov četvorogodišnji sin ne bude trebalo da krene u školu, jer mali grad Melsungen, koji se nalazi u blizini Kasela, idealan je za odrastanje deteta.
Nenad je od onih sportista koji svaku priliku koriste da iskažu zahvalnost supruzi. Njegova Marija je uvek uz njega, stalno je na tribinama, a tako će biti i na najznačajnijem takmičenju za svakog sportistu.
- Odlazak na „Olimpijske igre“ je ostvarenje mog sna. Osvajanjem srebrne medalje na „Evropskom prvenstvu“ i plasmanom na najveće sportsko takmičenje sve što sam radio se isplatilo. Reprezentacija u London putuje pod pritiskom jer smo na prethodnom takmičenju napravili veliki uspeh. Plasmanom na „Igre“ jednim delom smo ostvarili naš cilj, ali se tu ne zaustavljamo. Ne zadovoljavamo se samo da se kaže da smo bili tamo, želimo da ponovimo igru iz Beograda koja nas je dovela do uspeha - ponosno govori Nenad, dok ga četvorogodišnji sin prekida sa molbom da idu do obližnje fontane da se kupaju.
Pokušavajući da mu objasni da u fontani ne sme da se kupa, Nenad pokazuje koliko ima strpljenje za svog mezimca. Često su razdvojeni, pa je uspešni sportista zbog toga prema njemu mnogo tolerantniji od supruge. Porodica je njegov najveći ponos, ali su i oni srećni zbog svakog njegovog uspeha.
- Marija putuje sa mnom u London što mi mnogo znači. Volim kada je vidim na tribinama dok navija. Aleksa će za to vreme biti sa bakom i dedom na moru. Odlučili smo da ga ne vodimo u Englesku jer će biti mnogo ljudi, a Mariji će biti mnogo lakše da se organizuje kada je sama.
Supružnici svoj odnos zasnivaju na poverenju, razumevanju i toleranciji. Smeh ih je ojačao i trude se da u njihovoj kući uvek vlada pozitivna atmosfera za šta najveću zaslugu ima maleni Aleksa, ljubimac cele familije. Nenad je nedavno produžio ugovor sa klubom „Melsungen“ iako je imao ponudu da se vrati u Francusku, zemlju u kojoj je igrao godinama i u kojoj mu je rođen sin.
- Sa Marijom razgovaram o svemu. I kada treba da potpišem nov ugovor, konsultujem se sa njom. Ne donosim odluke samo za sebe, već moram da brinem i o porodici. Nemačka mi se dopada jer pruža odlične uslove za odrastanje deteta. Aleksa je krenuo u vrtić, stekao je drugare, počeo da komunicira na nemačkom, i nisam hteo to da mu oduzimam. Ne želim da mu remetim detinjstvo čestim selidbama. Inače, to što kod kuće pričamo na srpskom, a u vrtiću govori na nemačkom uopšte ga ne zbunjuje - kaže uspešni rukometni bek.
Nenad i Marija poznaju se od detinjstva. Dve godine mlađa plavuša kao devojčica često je iz Beograda dolazila u Prokuplje gde joj živi tetka.
- Zajedno smo jedanaest godina, a prošle nedelje smo proslavili sedam godina braka. Pošto sam u karantinu Marija je došla da me poseti. Večerali smo u hotelu u Kovilovu, a poklon će dobiti naknadno, posle „Olimpijskih igara“ - sa osmehom kaže Nenad i vraća se u detinjstvo kada je prvi put sreo lepu devojčicu iz prestonice, koja je godinama kasnije postala žena njegovog života.
- Marijin brat od tetke, koji je, nažalost, preminuo, bio je moj najbolji drug. Bili smo nerazdvojni, kao braća. Upoznao me je sa svojom sestrom iz Beograda. Kad god je Marija bila u Prokuplju igrali smo se svi zajedno. Prošle su godine, odrasli smo, ja sam izabrao rukomet za životni poziv što me je dovelo u „Crvenu zvezdu“. Kada sam se preselio u Beograd, zamolio sam njenu sestru od tetke da mi da njen broj telefona. Pozvao sam je da se vidimo, počeli smo da se družimo, ali nam se posle izvesnog vremena dogodila velika ljubav koja i danas traje.
Bračni par bi voleo da ima veliku porodicu, a mali Aleksa na pitanje da li bi voleo da mu majka rodi brata ili sestru, igrajući igrice na očevom telefonu, „kao iz topa“ odgovara „brata“, ali njegovi roditelji imaju drugačiju želju.
- Radimo na proširenju porodice i voleli bismo da nas uskoro obraduje lepa vest. Za razliku od Alekse mi bismo želeli devojčicu - kažu uglas Nenad i Marija, koja je, na prvenstvu koje je zimus održano u Srbiji, proglašena za najlepšu suprugu rukometaša.

Piše: Sandra A. Rilak

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +