Šta je insulinska rezistencija (neosetljivost)? || Hello Magazin!

Insulin je hormon koga proizvode β ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Njegova osnovna uloga u organizmu je da kontroliše metabolizam ugljenih hidrata (šećera), masti i proteina.

Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije organizma ne reaguju na dejstvo insulina tako da insulin ne može da ostvari svoj biološki efekat. Insulin je pritom prisutan u koncentracijama koje su inače efikasne kod zdravih ljudi. Kako bi se suprotstavio otporu ćelija, organizam stvara povećane količine insulina, njegov nivo u krvi se povećava i nastaje hiperinsulinemija.

Kako ću znati da li sam isulinski rezistentan/a?

Na žalost istina je da svako može postat irezistentan na insulin – čak i mršavi ljudi. Svima preti ta opasnost jer živimo u društvu koje ima brz pristup mnoštvu rafinisanih ugljenih hidrata (beli hleb, šećer, pasta, krompir, gazirana pića poput koka-kole, industriski–hemiski tretirane hrane kojoj je dodana fruktoza itd. ) U stvari velika većina nas je rezistentna na insulin u odredjenoj meri. Razlika je samo u kolikoj meri? Što više jedemo rafinisanu i industriski tretiranu hranu to nam treba više insulina da je razložimo. Što je više insulina u krvotoku to ćelije sve manje na njega reaguju. Kako starimo ova stalna izloženost iscrpi sposobnost organizma da toleriše rafinisane ugljene hidrate i smanjuje našu osetljivost, odnosno osetljivost naših ćelija na insulin.
Ako patite od viskog holesterola, triglicerida, ili visokog pritiska treba da proverite vašu insulinsku rezistenciju bez obzira na uzrast i težinu. Ako imate visok pritisak velika je verovatnoća da imate i insulinsku rezistenciju. Lekovi za visok pritisak ne leče insulinsku rezistenciju, već samo maskiraju simptome.

Na prvi pogled i bez analize krvi insulinska rezistencija se može prepoznati po nekoliko stvari. Neko ima sve te znake nabrojane, a neko ne.

Obratite pažnju na sledeće stvari:

Gojaznost, gde je indeks telesne mase BMI veći od 25. Ovo nije apsolutan pokazatelj poremećaja jer ima i mršavih ljudi za IR.
Debljina fokusirana na i oko stomaka, veliki stomak, masne naslage na stomaku, grudima, oko unutrašnjih organa
Stalna pospanost, posebno nakon obroka u ulestalo zevanje
hronični nedostatak energije i osećaj umora i pored obilnih obroka
zaboravnost, depresija, bezvoljnost
viseće izrasline na koži kao bradavice koje vise, oko vrata, ispod oazuha, ispod grudi
stalna potreba za slatkim i nakon obroka
nagli pad šećera
teško se mršavi kada je osoba na dijeti i lako se goji

Znaci i simptomi insulinske rezistencije

Rizik za pojavu ovog sidroma je veliki kod osoba koje u porodici imaju pojavu dijabetesa tipa 2, ili pate od drugog tipa šećerne bolesti, visokog pritiska ili imaju veliki višak telesne težine.

Žene koje su gradjene u obliku jabuke, kao i žene koje se debljaju prvenstveno oko struka pokazuju sklonost ka ovom sindromu. Da bi procenili rizik izmerite struk u najužen delu (ne uvlačite stomak) i najširi deo kukova. Podelite ove mere i ako je odnos veći od 0.8 za žene (1.0 za muškarce) to ukazuje da je abdomen predebeo i da postoji rizik pojave insulinske rezistencije.
Žene kojima je dijagnostikovana dyslipidemia (narušen nivo masti u krvi), posebno one sa niskim nivoom HDL, a sa visokim prisustvom triglicerida su takodje izložene riziku. Ako podelite rezultat HDL i triglicerida i dobijete 3.0 ili više – velika je verovatnoća da postoji insulinska rezistencija. Takodje kožne promene poznate pod nazivom acanthosis nigricans, gde postoje bradavičaste tamne fleke na vratu i pazuhu u 90 % slučajeva ukazuju na insulinsku rezistenciju.
Dobra vest je da se na nivo insulina i glukoze vrlo lako može uticati: načinom života, vežbama i dijetama. Ukoliko vam je dijagnostikovana insulinska rezistencija ima dosta stvari koje možete da uradite da biste je otklonili ili smanjili.

Izvor: kodren.com