Žana Korolija govori o svom romanu "Ne odustaj od ljubavi" - svojevrsnoj odi životu i emocijama

Britkim jezikom, pismenim rečnikom i bogatim životnim iskustvom, autorka Žana Korolija ispisala je stranice svog prvog romana "Ne odustaj od ljubavi", koji je odne­davno u prodaji u izdanju "Lagune". Poslednje tri godine prolazila je trnovit put do zvezda­nog onlajn neba, a tokom skoro pet godina pisanja kolumne u najčitanijem magazinu za žene "Lepota i zdravlje" stekla je širok krug pu­blike, sa kojom je komunikaciju nastavila na jednom od najčitanijih portala o muško-žen­skim odnosima "Sito & Rešeto", koje sa zado­voljstvom uređuje. Dok vešto golica maštu či­talaca, četrdesetsedmogodišnja Beograđanka za magazin "Hello!" odgovara na pitanja o svo­joj prvoj knjizi, pronalaženju gospodina Pra­vog, muškom odnosu prema ženskim tema­ma i svom odnosu prema životu koji vodi.

Šta je glavni motiv knjige i kome je ona namenjena?
- Ne odustati od ljubavi znači ne odu­stati od života. Shodno tome, knjiga je na­menjena svim ljudima koji ne odustaju od sebe. Ljubav nije emocija već stanje svesti i duha, koje objedinjuje pregršt pozitivnih emocija, svakome od nas svojstvenih. Sva­ko od nas ima svoj jezik ljubavi kojim go­vori. Bitno je da ga prepoznamo i njim pro­govorimo, da volimo drugu osobu onako kako bi ona volela da bude voljena, uko­liko želimo da sa njom ostvarimo skladan ljubavni odnos.

Autorka ste jednog od najčitanijih blogova koji se bavi muško-ženskim od­nosima. Kako se rodila ta ideja?

- Večiti antagonizam između žena i muš­karaca, Venere i Marsa, zna lako da uzburka javnost, a ja volim da posmatram ljude oko sebe i analiziram njihovo ponašanje. Tako i ja učim. Ljubav je najviše puta izgovorena reč na svetu, večita dilema i inspiracija pi­saca, tako da sam se ja samo ušunjala među njih svojim kritičkim stavom po tom pita­nju, bez dlake na jeziku. U životu mi to ne donosi baš previše dobra, ali kroz pisanje prolazim mnogo bolje.

Kako ste od studija španskog jezika i marketinškog znalca postali blogerka i stručnjak za muško-ženske odnose?
- Ponekad mi se učini da je moj put stal­ne promene, večitog učenja i menjanja po­slova previše naporan za moja nežna pleća ali, s druge strane, svenula bih od dosade da se svaki dan iznova bavim istim stvari­ma. Jedna stvar vodi ka drugoj ali, u sušti­ni, zajednički imenitelj stvari kojima se ba­vim su komunikacija, otvorenost za nova saznanja i kreativnost.

Koliko su ljudi u Srbiji iskreni u raz­govoru o onome o čemu vi pišete?
- Biće da ljudi više vole da pročitaju ono što sami ne smeju da izgovore. Lakše je kad se odgovornost prebaci na drugog, mada, ponekad nam je svima potrebno malo gur­kanja da se ohrabrimo i iznedrimo iz sebe svoje prave potrebe.

Kako muškarci reaguju na teme o ko­jima govorite iz ženskog ugla?

- Mogu da se pohvalim da veliki deo moje čitalačke publike čine muškarci. Drago mi je da je tako, što potvrđuje da su muškar­ci sve više otvoreni za nova saznanja i spre­mni da čuju i drugu stranu. Nekada se sla­žu sa mojim stavovima, nekada se atmosfera žustro zakuva, što je dobro jer samo na taj način možemo svi zajedno da učimo jedni od drugih i napredujemo u međusobnim odnosima. Bitno je da nema ravnodušno­sti. Ona je kobna za svaki odnos.

Postoje li za vas tabu teme?
- Ne. Tabu je proizvod malograđanšti­ne i licemerja. Lažna slika koju o sebi želi­mo da stvorimo u javnosti, a sve iz nepre­mostivog straha ljudi od sebe samih. Volim da ih razbijam gađajući "u sridu". Provokaci­ja je moje srednje ime. Često idem glavom tamo gde drugi ni nogu ne bi stavili. Boj bije srce u junaka.

Kako muškarci reaguju kada ih istre­sate kroz vaše sito i rešeto?
- Obožavaju to. Čak petina čitalaca mog portala Sito & Rešeto su muškarci. Volim što su tu, blizu nas, i što osluškuju naše potrebe, želje i namere. Znači da im je stalo.

Čime se vi rukovodite u odnosu sa suprotnim polom?

- Pošto sam prošla sve gradivo i više puta padala na ispitima, nastojim da odagnam od sebe sve strahove koji znaju da me sputaju u odabiru najboljeg za sebe. Kad biram srcem i intuicijom, nikada ne grešim. Kad dopu­stim da me savlada strah, završim u krivu.

Koliko su u današnje vreme saveti naših mama i njihovih mama u vezi sa muško-ženskim odnosima delotvorni ili su ipak zastareli?
- Malo toga se promenilo u muško-žen­skim odnosima od primarne zajednice do danas. Brak je oduvek bio i ostao ekonom­ska zajednica, zasnovana na odluci, što je u moderno doba malo pomućeno zabludom da je ljubav osnov bračne veze. Ljubav se ne da ukalupiti, ona traži slobodu. Pepe­ljuga je kriva za sve. Ljubav nije trpno sta­nje već reka bez povratka, nekad nabujala, nekad mirna, koja stalno menja svoj tok, a da bi se njom uspešno plovilo, potrebni su vešt kapetan i mali od palube, spremni da u svakom trenutku, bez trunke sujete i ego­izma, zamene mesta zarad dobrog uprav­ljanja lađom na koju su se zajedno dobro­voljno ukrcali.

Zbog čega je sve više uspešnih žena koje sve teže nalaze skladne partnere, da li ih se muškarci plaše?
- Zrela žena, samosvesna, koja drži do sebe i zna šta hoće nikada se neće zadovolji­ti manjim od toga. Zahtevna je za održava­nje, a biti sa takvom ženom je kao hodanje po minskom polju. Nema opuštanja. Na­meće ritam za koji mnogi nisu sigurni da mogu da ga isprate, pa im je lakše da se po­vuku. Danas se ljudi malo trude jedni oko drugih. Kao da nam manjka strpljenja, čak i kad volja postoji.

Postoji li recept za zavođenje muška­raca koji svaka žena može da primeni?

- Očekivanja ostavite kod kuće. Naj­bolje veze kreću iz odnosa u kome nema očekivanja. Budi svoja, opuštena i otvore­na za nova iskustva. Pokaži svoje pravo lice. Veruj u sebe. Uzmi što ti srcu drago. Biraj svojim autentičnim osećanjima, a ne stra­hovima. Komuniciraj. Imaj na umu da je i seks samo komunikacija. Poštuj sebe. Na­uči da ne moraš sve sama.

Da li muškarac bira partnerku ili je žena ta koja određuje ko će je odabrati?
- Najbolje je kada se prepoznamo, kada nam se duše spoje zdravim delom našeg bića. A to se dešava samo kada smo pot­puno otvoreni i ne robujemo predrasuda­ma, strahovima i ograničenjima koja sami sebi postavljamo.

Koliko vam je bavljenje ovim tema­ma pomoglo u potrazi za gospodinom Pravim?
- Gospodin Pravi ne postoji, Pravi smo samo mi u datom trenutku. I kad se to promeni, kad Pravi više nije pravi, odno­sno kada se naše potrebe promene, sasvim je u redu i pošteno, pre svega, prema sebi, to priznati, rukovati se i nastaviti. Jer život je jedan i meni je vredan samo kada mi je duša ispunjena zadovoljstvom, a ne teretom.

Na koje pitanje o tematici kojom se bavite trenutno nemate odgovor, ali in­tenzivno tragate za njim?

- Šta da obučem večeras?!

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +