Higijena kuće - dom bez bakterija

Dobro znamo da je higijena pola zdravlja i poklanjamo joj veliku pažnju, brinemo o sopstvenoj čistoći, kao i svom domu. Većina je uverena da je pedantan, uglancan stan izvor blagostanja za naše zdravlje, ali to nije baš tako. Neke naoko nevažne stvari, koje ne zahtevaju mnogo angažovanja i sredstava, prenebregnemo, jer nemamo dovoljno informacija koliko one mogu da budu pogodno tlo za razmnožavanje bakterija.

Pod higijenom u kući podrazumevamo redovno pranje veša, ribanje prostorija, pranje zavesa, usisavanje prašine, iznošenje smeća. Osim svih tih aktivnosti koje većina upražnjava, važno je obratiti pažnju na mnoge još segmente koji mogu negativno da utiču na naše zdravlje. Jedna od njih je temperatura u domu, koja ne bi trebalo da bude ni previsoka ni preniska, jer svaka krajnost je štetna.

Prevelika toplota opterećuje organizam, tera na znojenje, što čoveka umara i iscrpljuje, dok hladne prostorije usporavaju rad organizma pa se možete prehladiti. Takođe, preterano suv vazduh nije dobar jer suši nos i nije prijatan za disanje, zato je bitno redovno provetravati stan, bez obzira na vremenske uslove. Provetravanjem se reguliše vlažnost u domu i smanjuje koncentracija prašine, virusa i bakterija. Potrebno je vetriti stan i leti i zimi i redovno čistiti klima uređaje,jer u suprotnom mogu da budu izvor bakterija. S druge strane, vlaga stvara plesan i buđ, što je pogubno za disajne organe i može da izazave alergijske reakcije.

Osvetljenje je takođe važno. Osim praktičnog i estetskog momenta, koji prostoru daje odgovarajuću atmosferu, svetlo mora da bude prilagođeno aktivnostima koje obavljamo, te je potrebno prilagoditi ga nameni. Prejako svetlo je jednako štetno za oči kao i slabo, previše uključenih sijalica zaslepljuje oči, dok slabo osim što deluje depresivno napreže naše čulo vida.

Jedan od najvećih neprijatelja su grinje, opasan alergen koje se lako nastani u tepisima, ćebadima, vunenim stvarima, te je važno redovno ih prati. Većina smatra da je kupatilo “najprljavija” prostorija, ali to je velika greška jer najveći rasadnik bakterija može da bude kuhinja ukoliko je ne održavamo na odgovarajući način.

Prvo je potrebno obratiti pažnju na sunđer ili truleks krpu za pranje posuđa, jer su oni najveći rasadnici bakterija, te je neophodno svaki put ih dobro isprati vrelom vodom i jednom nedeljno zameniti novom. Potom, tu je daska za sečenje. Većina ljudi na istoj seče i meso i povrće, što može da bude opasno, jer se možete zaraziti salmonelom ili ešerihijom koli. Zato je posle svakog seckanja važno da je temeljno operete ili, još bolje, da imati dve daske, jednu za meso, a drugu za povrće. Najbolje je odabrati plastičnu jer se na drvenoj površini bakterije duže zadržavaju i teže ih je ukloniti. Osim toga, pored čistoće ruku, čista krpa neka vam je uvek pri ruci.

SIRĆE, SOK OD LIMUNA I SODA BIKARBONA VAŠI SU SAVEZNICI

Da bi vaš dom, naročito kuhinja, bio besprekorno čist, bez bakterija, ne morate da upotrebljavate jaka hemijska sredstva. Za svakodnevnu higijenu radnih površina i udopere, kao i frižidera, dovoljni su alkoholno sirće i soda bikarbona. Ta dva svima dostupna proizvoda odlični su eliminatori bakterija.

Alkoholno sirće efikasno skida amenac i dezinfikuje, a ukoliko vam smeta njegov jak miris, možete da ga pomešate sa tečnošću za pranje posuđa, a potom isperete i prebrišete čistom vodom. Soda bikarbona najbolje eliminiše neprijatne mirise, pa je zgodno držati je u manjoj posudi u frižideru. Sirće i soda bikarbona odlična su kombinacija za čišćenje daske za sečenje.

Sok od limuna takođe je odlično sredstvo za uklanjanje prašine sa ekrana televizora i kompjutera. Završno čišćenje podova uvek bi trebalo obaviti čistom vodom. Antiseptična sredstva poput aerosola nije naodmet imati kao finalni glanc površina koje ste detaljno očistili.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +