Lola Smiljanić: Momački dom popularnog „Partizanovca“ || Hello Magazin!

Osim što je nadaren za sport, jedan od naših najpopularnijih fudbalera, igrač „Partizana“, Lola Smiljanić, poznat je po svom šarmu. Za prvi tim kluba u kome je stasao simpatičnifudbaler je počeo da igra pre osam godina, kao osamnaestogodišnjak. Karijera ga je potom odvela u Španiju, gde je proveo četiri godine. Prošle godine vratio se u „Partizan“, sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor.

Dvadesetpetogodišnji Beograđanin razoružava ljubaznošću dok dočekuje ekipu magazina „Hello!“ ispred svoje kuće, smeštene na Miljakovcu. Dok s osmehom konstatuje da smo došli u loše doba godine, jer bašta nije sređena i bazen je natkriven, udobno se smešta u dvosed kožne garniture bež boje u prostranom dnevnom boravku. U jednospratnici sagrađenoj na kosini kuhinja sa trpezarijom nalazi se u suterenu, a iznad nje je dnevni boravak i prostorija sa velikim trpezarijskim stolom, gde se društvo okuplja prilikom različitih proslava ili druženja. Na prvom spratu sa ukusom uređene kuće nalaze se spavaća soba poznatog fudbalera, kupatilo, kao i dve gostinske sobe.

Iako je vezan za porodicu, fudbaler živi sam. Vreme najradije provodi u dnevnom boravku, gde dominira kamin za koji šarmantni sportista kaže da ga nije mnogo koristio.

- Sezona je počela kada smo završili sa jednomesečnim pripremama koje smo proveli u Izraelu i Turskoj. Obišli smo Jerusalim, bilo nam je veoma zanimljivo da istražujemo obilje istorijskih znamenitosti. Slikali smo se na kamilama i isprobali u kratkom jahanju, što nam je bila zabavna i simpatična šala. Poznato je da mi fudbaleri ne volimo period priprema jer nismo kod kuće i odvojenost od porodice i prijatelja nam najteže pada. Nemam suprugu i decu, a onim igračima koji imaju njihovo prisustvo najviše nedostaje, dok meni nedostaju roditelji, brat i najbliži prijatelji- kroz osmeh kaže fudbaler koji se nada dobroj igri svog kluba.

Da li ste sami sređivali enterijer ili ste imali pomoć porodice?
- Mnogo mi je pomogla majka, a brat Nemanja bio je zadužen za organizaciju posla. Dok sam sređivao enterijer, on je moje želje realizovao tako što je angažovao majstore i uradio sve drugo što je bilo potrebno, a značili su mi i njegovi saveti. Pošto sam još od detinjstva želeo da imam okrugli krevet, to mi je bilo prvo na spisku onoga što treba da se uradi, pa sam naručio da se napravi krevet. Inače, volim da u svakoj sobi imam televizor.

Kako je na vas uticao period života koji ste proveli u inostranstvu?
- Kao igrač stasao sam u „Partizanu“, i do svoje devetnaeste igrao sam u timu. Potom sam proveo četiri godine u Barseloni, gde sam igrao za „Espanjol“, zatim sam došao u Beograd. Prošle godine sam se vratio u „Partizan“ zbog „Lige šampiona“. Prošao sam sve selekcije u klubu, igrao sam za reprezentaciju. Sada bi trebalo da napravim preokret, voleo bih da se opet oprobam u igri u inostranstvu. Barselona je prelep grad, ali duboko u sebi sam osećao da tamo nisam srećan. Boravak u tom gradu posmatrao sam kao poslovni potez, hteo sam da se oprobam u jednoj od najjačih liga, to mi jebio izazov. Uprkos svemu tome, nisam bio emotivno ispunjen i bilo mi je teško, nedostajali su mi porodica, prijatelji i rodni grad. Sada, kada su me prošle „mlade godine", mislim da sam spreman za igru van naših granica.

Za roditelje i brata ste veoma vezani, jesu li vas posećivali dok ste boravili u Španiji?

- Imam četiri godine starijeg brata Nemanju koji se prošlog leta oženio i ima dete. Sa suprugom, koja mu je u to vreme bila devojka, dolazio je često kod mene u Barselonu. Moja majka, za koju sam najviše vezan, takođe me je posećivala, a otac Branko, fudbalski trener, samo dva puta je došao da me obiđe, jer nema mnogo slobodnog vremena. Za babu sam takođe veoma vezan, kao dete sam živeo sa njom i ona je bila da vidi gde živim i veoma joj se dopala Barselona.

Intervju: Nadežda Jokić