Svi se nečega bojimo, ali šta učiniti kada strah postane fobija?

Zamislite da vas oblije znoj, drhtite i nekontrolisano brinete da ćete možda propustiti telefonski poziv zato što ste ostavili mobilni kod kuće? Zvuči apsurdno, ali to je vrlo stvarno stanje nazvano nomofobija.

Nomofobija je jedna od više od 250 poznatih fobija, vrsta teskobe koje su najčešće rezultat nekog ličnog dramatičnog iskustva, objašnjava profesor psihologije Juergen Margraf.

Taj dramatičan događaj smešten je u mozgu i neki okidači mogu da izazovu i telesnu reakciju. Bez obzira da li je reč o gelotofobiji, strahu od ismejavanja, ili oneirogmofobiji, strahu od "mokrih snova", osoba koja pati od fobija to teško podnosi, a može da se i razboli.

Fobija se klasifikuje kao bolest pošto se ispuni nekoliko kriterijuma, kaže Margraf. Na primer, kada strah dostigne nepodnošljiv ili jedva podnošljiv nivo ili kada fobija ograničava kvalitet života.

U tom slučaju osoba bi trebala da potraži pomoć psihoterapeuta.

- Fobije se često leče kognitivno-bihevioralnom terapijom - kaže Peter Falkai, upravnik univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju Ludwiga Maximilijana.

Terapeut će s pacijentom pokušati da kreira situaciju koja izaziva teskobu i zatim je analizira i pokaže moguća rešenja. Terapija se obično kombinuje s odgovarajućom količinom antidepresiva, a vrsta fobije utiče na izbor terapije.

Neki ljudi fobiju uspeju da prevladaju sami, ali ako samoterapija ne da rezultate, rad s iskusnim terapeutom najbolji je način da ovaj psihički poremećaj ne postane hroničan.