Šta kaže nauka: Da li rak stvarno može da se dobije od stresa?

Kada je poslovnoj savetnici Sabini Dinkel pre dve godine dijagnostikovan uznapredovali rak jajnika, videla je sebe u grobu. Nakon što je prebrodila prvotni šok, Dinkel (51) je krenula u potragu za literaturom iz koje će saznati više o svojoj bolesti. Ono što je pronašla samo ju je dodatno deprimiralo.

Mnoge knjige govorile su da je sama kriva za bolest zato što je vodila nezdrav život i jer nije dovoljno brinula o svom zdravlju. Široko je rašireno uverenje da je uzrok raka psihološki. U reprezentativnom istraživanju Nemačkog centra za istraživanje raka čak 61 odsto ispitanika složilo se s tvrdnjom da psihički stres može da uzrokuje rak. Ali, jasnih dokaza za to nema.

Psiha ne leči, ali pomaže

- Stanovište da možete da dobijete rak na osnovu svog raspoloženja, stresa na radnom mestu ili zbog toga jer ste, na primer, izgubili voljenu osobu... naučno je neodrživo - kaže psihoonkolog Imad Matuk iz univerzitetske bolnice u Hejdelbergu. On veruje da se rak razvija zbog nekoliko faktora: genetske predispozicije, riskantnog ponašanja poput pušenja ili čiste slučajnosti. Nema nikakvih dokaza da pozitivnim stavom možete da izbegnete rak, kaže Matuk, koji je zato vrlo skeptičan prema "pozitivnom razmišljanju" kakvo se često propagira u knjigama o samopomoći.

Iako psiha ne može da izleči rak, može da pomogne u kvalitetu života pacijenta, naročito u ranoj fazi bolesti kada još imaju osećaj da nad njom imaju nekakvu kontrolu, napominje Matuk. Naime, oko 30 odsto pacijenata razvije psihološke probleme kao posledicu bolesti.

Postoje tehnike opuštanja koje mogu da ublaže uznemirenost i strah. Mnogima od njih potrebna je i psihoterapija. Dinkel je sredstvo za ublažavanje teskobe otkrila u humoru. Kako nije mogla da pronađe neku vedru knjigu o raku, napisala ju je sama i naslovila je "I sa rakom možete da se smejete".

Važan je i stav bliskih ljudi

I način na koji drugi ljudi reaguju na rak može da bude težak za one obolele.

- Članovi porodice i prijatelji mogu da pomognu, ali mogu da budu i dodatni teret - kaže direktorka Nemačkog infomativnog centra za rak dr Suzan Veg-Remers. Ona im savetuje da ne rade ono što bi sami očekivali u istoj situaciji, nego da direktno pitaju pacijenta šta mu treba. Dobronamerne, ali banalne opaske poznanika mogu da iritiraju pacijente. Dinkel kaže da su joj najviše na živce išle one poput "Samo treba da misliš pozitivno” ili "Pobedićeš ti to!".

A njoj se rak vratio godinu nakon hemioterapije.

- Uvek sam mislila da će me takav razvoj događaja potpuno nokautirati, ali nije - rekla je. Od prijatelja i rođaka je zatražila da joj u bolnicu šalju razglednice koje će je nasmejati. Ona to zove "kikotavom hemioterapijom".