Upozorenje lekara: Zauzdajte agresivnost i sprečite infarkt

Upozorenje lekara: Zauzdajte agresivnost i sprečite infarkt

02/04/2018

0

Novije vesti lošeg sadržaja govore: neprijateljsko raspoloženje i ljutnja mogu biti fatalni. Ako je vaše srce “neprijateljsko”, važno je da naučite da smanjite svoju ljutnju. Pokretačka sila iza neprijateljstva je cinično nepoverenje prema drugima. Ako mi očekujemo da će drugi loše postupiti s nama, retko smo razočarani. To stvara ljutnju i vodi nas da reagujemo s agresijom.

Najkarakterističniji stav cinika je sumnja u motivima ljudi koje on ne poznaje. Zamislite situaciju, čekate lift, ali se on zaustavi dva sprata iznad vas, duže nego obično. Vi razmišljate: “Kakva bezobzirnost! Ako ljudi žele da razgovaraju, zašto ne izađu iz lifta, tako da mi ostali možemo da idemo gde želimo.” Nema načina da znate šta je zaustavilo lift. Ipak, u nekoliko sekundi, vi ste zaključili o ljudima koje niste videli, niti znate nešto o njihovim motivima zaustavljanja lifta.

U međuvremenu vaše ciničko nepoverenje uzrokuje lučenje adrenalina i drugih stres-hormona, s vidljivim fizičkim posledicama. Vi podižete glas.

Dubina i brzina vašeg disanja se povećava. Srce vam brže radi, a mišići ruku i nogu postaju napeti. Osećate da ste “puni” i spremni za akciju. Ako često doživljavate ovakva osećanja, izloženi ste povećanom riziku ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su koronarna i druge bolesti.

Da li je moguće smanjiti svoje neprijateljske stavove i ponašanje prema drugima i imati više poverenja u ljude oko sebe?

Istraživanja pokazuju da je to moguće ako je osoba voljna da se menja. Od pomoći može biti i stručni, profesionalni savet. Morate da nastojite da smanjite svoje cinično nepoverenje u druge, smanjite učestalost i intenzitet svoje ljutnje i naučite da postupate s ljudima s ljubaznošću i pažnjom.

Ovde je nekoliko saveta koje pružaju stručnjaci i koji mogu biti od pomoći:

  • 1. Prepoznajte problem. Dajte do znanja svojoj porodici i bliskim prijateljima da ste svesni problema i da nameravate da preuzmete kontrolu nad svojom ljutnjom. Zatražite podršku od njih.
  • 2. Rezonujte u sebi. Kad vas razbesni i razljuti dugačak red ispred vas u banci, pokušajte da zdravo rezonujete kako oni ispred vas sigurno nisu ujutro ustali iz kreveta s ciljem da baš vas naljute. Biti racionalan može vam pomoći da ponovo postignete psihičku ravnotežu.
  • 3. Razmišljajte slično drugoj osobi. Stavljajući sebe u položaj druge osobe, počinjete da razumete njeno mišljenje i njeno ponašanje. U većini slučajeva, uočićete da vaša ljutnja nestaje. Imati razumijevanje za drugog i neprijateljstvo nisu spojivi.
  • 4. Smejte se samom sebi. Humor je dobra strategija u cilju da se oslobodite nepoverenja prema drugima i da neutralizujete svoju ljutnju.
  • 5. Praktikujte poverenje. Počnite da tražite situacije u kojima ćete imati prilike da verujete drugome. Na primer, na šalteru autobuske stanice, umesto da zahtevate određeno mesto u autobusu, pokušajte da poverujete službeniku govoreći: “Koje god mesto vi izaberete za mene, odgovaraće mi.” Velike su šanse da ćete dobiti prihvatljivo, zadovoljavajuće sedište. Već samo saznanje da ne morate da pokušavate sve da kontrolišete može biti otkriće.
  • 6. Branite se pozitivno. Svaka će se normalna osoba naljutiti ako se s njom loše postupa. Međutim, bez obzira na to šta se događa, nemojte reagovati agresivno. Ako osoba koja vas vređa nije neko s kim morate i nadalje da održavate kontakte, jednostavno stojte podalje od nje. Ako onoga koji vređa ne možete da izbegavate, dajte mu do znanja, mirno i bez mržnje, šta vam smeta u njegovom ponašanju i zašto. Taj pristup pruža drugoj osobi priliku da se promeni, bez da ga se nepotrebno vređa.
  • 7. Praktikujte opraštanje. Dopuštajući da nestane ogorčenje i želja za osvetom, možete utvrditi da teret ljutnje nestaje s vaših ramena, pomažući vam da zaboravite nepravdu.
  • 8. Započnite odmah. Kad se među srčanim bolesnicima povede razgovor o ljutnji, neprijateljstvima i o tome kako se nose s time, često se čuje: “Imao sam običaj da se jako ljutim, ali otkako sam doživeo srčani napad, utvrdio sam da sve one stvari koje su me do tada nervirale, nisu vredne te ljutnje.”

Nemojte čekati da doživite srčani infarkt, pa da tek onda preduzmete nešto  sa svojom ljutnjom. Učeći sebe kako da imate više poverenja u druge i kako da budete ljubazni s njima, počećete da slabite štetna dejsta ljutnje na vaše telo. S takvim ponašanjem sigurno ćete biti prijatnija osoba za vaše društvo.

hellomagazin.rs/M G Guliver/Thinkstock

Pročitajte još

Najnovije vesti