Zašto vas boli glava i umirete od vrućine, a napolju nema ni 30 stepeni?

Previsoke temperature mogu biti opasne, ali kada se iskombinuju sa visokom vlaznošću vazduha, telo ima mnogo veće probleme da se rashladi, a posledice ovakvog vremena mogu da se odraze i na naš mozak.

Vlažnost označava koliko vodene pare se nalazi u vazduhu. Kada se znojimo, naša tela se oslanjaju da vazduh da se oslobode znoja koji se skuplja na koži. Na taj način se hladimo.

Kada je vlažnost u vazduhu visoka, topla vlaga ostaje na koži duže i zbog toga nam je samo još toplije.

Meteorolozi ovo nazivau "indeksom toplote". Ovaj indesk meri koliko je zaista toplo kada se u regularnu tempereraturu uračuna i vlažnost vazduha.

Recimo, ako termometar očitava 35 stepeni Celzijusa, a relativna vlažnost je 65 odsto, indeks vreline - kako naše telo oseća vrućinu - iznosi neverovatnih 50 stepeni Celzijusa.

Opasnost visoke vlažnosti u vazduhu

Stručnjaci procenjuju da je "normalan" procenat vlažnost vazduha između 35 i 65 odsto, a sve preko ove vrednosti može da ima ozbiljne posledice po naše zdravlje.

Visoka vlaga može da ima nekoliko negativnih efekata na našte telo. Kada telo nije u stanju da izbacuje znoj i hladi se (najčešće kada je vlaga iznad 70 odsto), ono gubi tečnost, soli i elektrolite, a dolazi i do pregrevanja.

Ako telo zbog visoke vlage nije u stanju da održava optimlanu temperaturu, može da dođe do toplotnog udara - koji može da bude fatalan.

Može da stvori osećaj letargije ili manjka energije, ali i hipertermiju - pregrevanje usled nemogućnosti tela da izbacuje višak toplote.

Hipertermija može da izazove:

- Dehidraciju

- Umor
- Grčeve
- Nesvesticu
- Toplotni udar
- Izmorenost od vrućine