Zvonko Bogdan: Počeo sam da ljubim ruke ženama, još u vreme komunizma, i evo do dan-danas

Zvonko Bogdan, bard šansone i tambure, povešće svoju publiku na putovanje kroz istoriju muzike panonske ravnice koncertom u Sava centru 11. novembra nazvanim „Ne vredi plakati“.

- Prisetićemo se pesama iz vremena koje se vratiti neće, putovaćemo muzikom od Visokih Tatri i Karpata do Balkana... pa dokle stignemo! - najavljuje Zvonko.

Već više od pola veka on srčano i iskreno čuva i neguje sećanje na minulo vreme salaša, konja, fijakera u svojim pesmama „U tom Somboru“, „Ko te ima, taj te nema“, „Ej, salaši, na severu Bačke“, „Prošle su mnoge ljubavi“, „Život teče u laganom ritmu“...

- Ja ih jednostavno čuvam za mlade generacije da vide da su pre 100 i 200 godina postojali ljudi koji su stihovima čuvali ravnicu i koji su u njoj uvek ostavljali dušu. Ali to vreme je otišlo u istoriju - kaže Zvonko i dodaje da se ne boji činjenice da je možda jedan od poslednjih pripovedača i nosilaca ovih vrednosti.

- Nadam se da sam uspeo sve to da prenesem i na moje unuke. Ja tako živim oduvek i tako ću do kraja. Sa 20 godina počeo sam da ljubim ruke ženama, kada sam otišao u Beograd, još u vreme komunizma, i evo do dan-danas. Kada je pao komunizam, počeli su i drugi da ženama ljube ruke, ali nisu imali moje iskustvo. Rukoljublje je kucanje na mala vrata da bi se ušlo na velika - kroz šarmantni osmeh kaže veliki gospodin i za kraj dodaje:

- Nikada nisam voleo ništa što je napadno niti previše komercijalno. U umerenosti je ključ.