U borbi za potomstvo: prof. dr Sanja Sibinčić, regionalna menadžerka Pronatal grupacije, vodi nas kroz medicinska dostignuća

Mnogi ljudi u novu godinu ulaze sa velikim odlukama, često i onim životnim, kao što je roditeljstvo. Nažalost, ostvarenje te želje nije uvek jednostavno.

Štaviše, poslednjih godina primetan je porast parova koji ne mogu da dobiju dete prirodnim putem. Skoro da svako od nas poznaje nekog ko se suočava s tim problemom.

Srećom, medicina je toliko napredovala da su čuda moguća.  O vantelesnoj oplodnji, kao rešenju za neplodnost kod parova, razgovarali smo sa prof. dr Sanjom Sibinčić, koja se humanom reprodukcijom bavi od 1996. godine, a prvi centar za vantelesnu oplodnju osnovala je 2000. godine u Banjaluci.

Od 2018. godine deo je menadžerskog i stručnog tima „Pronatal“ grupacije, na poziciji regionalnog menadžera odgovorna je za razvoj i unapređenje rada „Pronatalovih“ centara za biomedicinski potpomognutu oplodnju u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

Boško Karanović

‒ Prema definiciji SZO, 80% parova ostvari potomstvo u prvoj godini zajedničkog života, dok će u sledećoj do trudnoće doći svega 4 procenta parova.

- Zbog toga svima koji nisu ostvarili potomstvo u prvoj godini zajedničkog života, savetujem da se jave lekaru radi utvrđivanja uzroka koji onemogućavaju trudnoću.

- Mladi parovi ne treba da čekaju da se trudnoća desi, već da rade na tome, jer se plodnost podrazumeva ‒ ističe prof. dr Sanja Sibinčić na početku intervjua za „HELLO!”.

Koji su glavni razlozi neplodnosti?

‒ Ima mnogo razloga koji su često udruženi i stvaraju problem neplodnosti. Starosna dob, način života, svakodnevni stres, hormonski disbalans, karijera...

- Sve su to stavke koje ženama onemogućavaju da se posvete sebi i stave majčinstvo u prvi plan. S druge strane, u poslednjih dvadeset godina, za 40 odsto je opala vrednost spermiograma. U nezavidnoj situaciji su i muškarci, a samim tim i parovi.

Da li se pomerila starosna granica žena i muškaraca koji se suočavaju sa tim teškoćama?

‒ Najnovija istraživanja pokazuju da se, kada je reč o prvoj trudnoći, starosna granica pomerila za deset godina u odnosu na period od pre dve i po decenije.

- Žene se odlično osećaju u četrdesetim, ali reproduktivni sat otkucava, i sa svakom godinom teže se dolazi do trudnoće. I dalje je idealno vreme za ostvarivanje trudnoće od 22. do 33. godine.

Imate li podatke o broju parova koji se bore sa sterilitetom? I u kojoj meri nam je ideja o vantelesnoj oplodnji i mogućnostima koje nudi bliža nego pre deceniju-dve?

‒ U Srbiji je neplodnost zastupljena kod 18% populacije, što znači da svaki peti par ne može spontano da ostvari trudnoću. Ideja o lečenju biomedicinski potpomognutom oplodnjom veoma je bliska ženama, nije stigmatizovana kao ranije.

- U Srbiji se ova metoda uspešno radi trideset godina, a ginekolozi zajedno sa udruženjima daju doprinos na podizanju svesti naše zajednice. Srbija je retka zemlja koja ime neograničen broj postupaka BMPO do ostvarenja trudnoće, što je pohvalno.

- Takođe, starosna granica finansiranja od strane Fonda podignuta je na 45 godina. Ipak, savetovala bih ženama da se lekarima obrate što pre, s obzirom na to da je uspeh veći u mlađim godinama.

- Mi smo u našoj klinici, u okviru programa „Fertility Day”, organizovali besplatne analize AM (anti Milerov hormon koji govori o reproduktivnom potencijalu žene) i spermiograma.

- Cilj nam je da povećamo svest mladih o kontroli reproduktivnog zdravlja kako bi znali čime raspolažu.

Nekada su oni koji ne mogu da postanu roditelji prirodnim putem pomoć tražili u inostranstvu. Jesmo li se, kao region, približili svetskim standardima? 

‒ Kao regionalni menadžer “Pronatal” grupacije iz Češke, koja je na ovim prostorima više od dve decenije prepoznatljivo ime u vantelesnoj oplodnji, kao i kada govorimo o donaciji reproduktivnog materijala, mogu s punom odgovornošću da tvrdim da su naši vodeći lekari u rangu sa najpoznatijim evropskim i svetskim stručnjacima.

Boško Karanović

Koliko puta se, po pravilu, ponavlja postupak pre nego što oplodnja uspe?

‒ To zavisi od mnogo uzročnika. Glavni faktor je starosna dob žene, kao i njen reproduktivni potencijal, kvalitet spermatozoida.

- Kod prosečne pacijentkinje mlađe od 35 godina i do 50 procenata žena ostvari trudnoću posle prvog postupka.

- Sa svakom sledećom godinom procenat opada tako da se sa 42 godine svega 6 posto žena ostvare kao majka posle prvog postupka.

Koja je starosna granica do koje bi žena trebalo da razmisli o vantelesnoj oplodnji? Koliko godina je imala vaša najstarija pacijentkinja koja se porodila?

‒ Srbija je omogućila ženama do 45 godina da rade postupke sa svojim jajnim ćelijama, a od ove godine je implementiran i donorski program koji omogućava ženama do 49 godina da ostvare trudnoću.

- Posebno me raduje da je sada u Srbiji prisutna i „Pronatal“ banka koja ima 27 godina iskustva i primenjuje najviše standarde kvaliteta, i što pacijenti više ne moraju da idu u Češku već kroz ceo ovaj proces mogu da prođu u svojoj zemlji.

- Moja najstarija pacijentkinja koja se porodila imala je 54 godine, ali je radila donaciju jajnih ćelija u inostranstvu.

Vi se humanom reprodukcijom bavite od 1996. godine, a prvi centar za vantelesnu oplodnju osnovali ste 2000. u Banjaluci. Kakva su vaša iskustva u dosadašnjem radu?

‒ Humanom reprodukcijom počela sam da se bavim kao mlad ginekolog i život sam posvetila najlepšem poslu. Radila sam sa više od 30.000 pacijentkinja, obučila nekoliko timova, učestvovala u stvaranju i organizaciji zakona, strategija planiranja porodice, napisala sam devet knjiga, i pored centara u Banjaluci, Zagrebu i Beogradu organizovala i onaj u Rijeci, koji treba da počne sa radom za mesec dana. Za mene je ogroman posao, ali ja sam presrećna i prezadovoljna jer sam lično učestvovala u stvaranju života 2.000 beba, a uz pomoć naših timova godišnje se u grupaciji rodi oko 1.000 beba. To je neprocenjiva sreća koja daje smisao i snagu da izdržite u svim teškim trenucima.

Svedoci smo da se u medicini svakodnevno pomeraju granice. Postoji li nešto što je danas realnost, a na početku karijere vam se činilo kao neodostižan san?

‒ Mnogo toga što je nekada izgledalo nedostišno danas je realnost. Već sama činjenica da gledamo stvaranje života i aktivno učestvujemo u tim procesima je neverovatna.

- U svakodnevnom radu savladali smo sve metode, savršeno smo naučili fiziologiju ženskog tela i fetusa, učimo da radimo na vraćanju biološkog sata i pomeranju fiziologije, što je nekada bilo nerealno, a u svemu nam pomaže veštačka inteligencija.

- Zaista, u odnosu na pre 15 i više godina, sve izgleda drugačije.

Boško Karanović

 

Koja su osnovna pitanja koja vam postavljaju parovi već prilikom prvog susreta?

‒ Različita su pitanja, ali na kraju se sve svede na osnovno – ima li nade za njih.

Kako se izboriti sa strahom od neuspeha?

‒ Postupci biomedicinski potpomognute oplodnje psihički su izuzetno zahtevni, a često i fizički. Potrebno je mnogo strpljenja, empatije, pa i snage, da se žena izbori sa svim strahovima i očekivanjima.

- Klinika „Pronatal“ je prva u Srbiji uvela holistički pristup u pripremi pacijenata za trudnoću i vantelesnu oplodnju i oformila tim saradnika koji su tu kako bi im pomogli da pripreme telo, um i duh za sva iskušenja i izazove koji ih očekuju.

- Tim čine lekari kvantne medicine, psiholozi, nutricionisti koji imaju iskustvo u pripremi pacijenta za vantelesnu oplodnju i povećanje plodnosti, nutrigenetičari, eksperti za lični razvoj i joga učitelji – s ciljem sveobuhvatne pripreme pacijenta i edukacije o različitim metodama koje telu čine dobro, ali i da osnažimo njihov um kako bi sve rezultate prihvatali sa većom rezlijentnošću.

Šta vam posle toliko godina blistave karijere predstavlja najveći izazov, pa i zadovoljstvo u radu?

‒ Kao regionalni menadžer „Pronatal“ grupacije, koja u svom sastavu ima deset klinika za biomedicinski potpomognutu oplodnju, trenutno radim na povezivanju regiona. Kao što sam pomenula, „Pronatalovi“ centri su u Banjaluci, Zagrebu, Beogradu, a završava se i centar u Rijeci.

Želja nam je da kroz povezivanje regiona napravimo jak i snažan tim koji u svakom momentu, u svakom centru može da pomogne u rešavanju svih izazova.

U narednoj godini ćemo oformiti i „Pronatal“ akademiju, koja će raditi na edukaciji naših ginekologa, embriologa, sestara i pacijenata.

Ipak, jedan od najdražih projekata mi je naš “Holistički pristup”, jer svakoj ženi želimo da pristupimo individualno i pomognemo joj da osvesti svoje najdublje kapacitete da bi što lakše i jednostavnije prošla kroz zahtevne procedure.

Postoji li par koji je svojom pričom ostavio najveći utisak na vas?

‒ Tokom skoro tri decenije rada sa pacijentima koji se bore za potomstvo svedočila sam neverovatnim životnim pričama. Ova profesija nosi uzvišen cilj, a ja sam se zaista svim srcem borila za svakog pacijenta, jer je njihova sreća bila i moja.

- Upoznala sam izuzetno hrabre žene i muškarce uz koje sam shvatila da su vera i ljubav dva najznačajnija faktora, ne samo za uspeh procesa vantelesne oplodnje, nego da par uspešno prođe kroz ovaj psihički vrlo zahtevan proces.

- Duboko sam zahvalna što me je moj poziv na neki način odredio, učio strpljenju, hrabrosti, saosećajnosti i istrajnosti.

- Hvala mojim pacijentima što sam uz njih rasla i kao lekar i kao čovek. U vreme magije novogodišnjih i božićnih praznika poručila bih svima koji su na ovom putu borbe i nadanja da će ostvariti sreću od svega veću, da veruju.

- I oni sutra mogu biti jedna neverovatna životna priča i inspiracija drugim parovima.

 

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +