Kad se farbaju jaja, večita je dilema || Hello Magazin!

Kad se farbaju jaja, večita je dilema...

Svake godine kada dođe vreme za Uskrs postavljamo isto pitanje: Da li jaja treba farbati na Veliki četvrtak ili Veliki petak?

U nekim krajevima juga Srbije domaćice prvo jaje, čuvarkuću, farbaju u četvrtak u ranu zoru čim sunce svane, dok se ostala jaja farbaju petkom, mada ima i onih koji veruju da na Veliki petak ne valja ništa raditi pa se običajima prepuštaju u subotu, dan uoči Uskrsa.

Na pitanje „kada se farbaju jaja“, odgovaraju etnolozi.

Pročitajte: Da li uskršnja jaja stavljate u hladnu vodu ili proključalu? Nije svejedno kako se kuvaju, razlika ogromna

- Jaja se boje, zavisno od regiona, od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak, rano ujutro - kaže Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.

Veliki petak je nekako najznačajniji za narodnu praksu, mada se tokom svih sedam nedelja posta, a posebno poslednje, stradalne sedmice, narod priprema za taj najveći praznik, Uskrs.

- U poslednjoj nedelji, od Velikog četvrtka sve je posvećeno domaćinstvu, pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača.

Kad se farbaju jaja?

U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, novo vreme donelo je i novu praksu.

Žene nisu više stalno u kući kao što su nekada bile, pa jaja farbaju i petkom – kaže Marjanović, prenosi Blic žena.

U obrednoj praksi kod srpskog naroda jaje se u tradicionalnoj kulturi često koristilo da potpomogne rađanje novog života, da ga čuva i održi.

Uticaj crvenog jajeta na rađanje prenosio se i na sve što čoveka okružuje: na stoku, useve, prirodu. Koristili su ga i kod sejanja i oranja, kod prve muže – kaže etnolog.

Predstave o životvornoj moći jajeta s vremenom su dobile hrišćansko obeležje. Crkva je prihvatila bojenje jaja tek od 12. veka, kaže sagovornica, a u našim krajevima pominju se takva jaja u 16. veku.

Smatra se kako su bojena jaja, posebno ona crvenom bojom, starijeg porekla od šaranih jaja jer se, prema arheološkim izvorima, pominju i u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda od 4. veka nove ere.

– Pretpostavlja se da je od 16. veka kod balkanskih, kao i kod svih slovenskih naroda, veoma snažno razvijeno ukrašavanje jaja batik tehnikom pomoću voska.

Takva praksa ukrašavanja jaja za Vaskrs kod slovenskih naroda, pa i kod Srba, razvila se do savršenstva.

Prvi pomeni bojenja uskršnjih jaja na području Srbije datiraju iz tridesetih godina 16. veka: „U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim ima, pored ostalog, i ovakva odredba: Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima... šarena jaja daju knizu...” – navodi Vesna Marjanović.