Zvonko Milojević 54. rođendan proslavio u Domu za stare u invalidskim kolicima: Ne odustajem, nikada!

Život sjajnog golmana Zvonka Milojevića promenio se u trenu, kada je 2007. godine doživeo saobraćajnu nesreću na auto-putu kod nemačkog grada Ahena. Tom prilikom zadobio je prelom lobanje, krvarenje u mozgu, prelom donjih ekstremiteta i prelom kičme.

Nekoliko puta je operisan, a u komi je bio 12 dana. Posle automobilske nesreće Zvonko Milojević je ostao prikovan za invalidska kolica, ali čvrsto rešen da se bori.

Ivica Veselinov/ATA Images

Nekada svetski šampion u Tokiju - sada u Domu za stare na Dedinju. Tu je dočekao pre nekoliko dana i svoj 54. rođendan. 

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić i generalni sekretar Branko Radujko iznenadili su Milojevića sa poklonima – tortom, golmanskim dresom sa brojem 1, kao i kartama za meč Srbija – Engleska.

- Moram da priznam, prijatno ste me iznenadili. Potajno sam se nadao da će neko doći. Mislio sam da su me zaboravili. Hvala bogu, prevario sam se. Ovo nisu veštačke suze, nego suze radosnice. Baš onako kako se osećam u ovom trenutku - dočekao je goste Milojević, koji je dres sa nacionalnim grbom nosio deset puta.

- Skoro ni sa kim. Samo sa Dejanom Stankovićem, Darkom Anićem i Nenadom Vanićem… to su sve momci sa kojima sam igrao u Crvenoj zvezdi. Deki je prvi jutros poslao čestitku. Rekao je: ‘Labude, samo gazi, sve što ti treba, tu sam.’ Među prvima je čestitao i moj kum Sale Janković. Hvala im od srca.

Zvonko Milojević u javnosti se poslednji put pojavio 2014, na oproštajnoj utakmici Dejana Stankovića.

- Kada sam doživeo nesreću, meni su svi organi otkazali, samo je srce radilo 12 otkucaja u minuti – rekao je tada.

Bez obzira na prognoze doktora, nikada se nije predao. O životnoj borbi koju vodi skoro dve decenije, Zvonko Milojević govorio je za emisiju „To je život” Una televizije.

Nikada neće zaboraviti taj crni 15. novembar 2007. godine, kada ga je kamion udario od pozadi i bacio pod šleper. Povrede su bile razorne: prelom baze lobanje, krvarenje u mozgu, lomovi donjih ekstremiteta i kičme. Bio je u komi 12 dana i operisan više puta. 

- Na auto-putu kroz Nemačku promašio sam skretanje za Keln. Usporio sam kako bih nakratko video kako da se vratim na pravi put. A onda... Sve je to bilo u trenutku. Prvo su jaka svetla nekog kamiona obasjala moj automobil, a onda se čuo ogroman prasak. Nastao je mrak, tišina... Sve je stalo. Vatrogascima je trebalo tri sata da izvuku Milana Lovrea, oca fudbalera Gorana, i mene. Njemu tada, hvala Bogu, nije bilo ništa - podseća se svojevremeno Milojević.

- Doživeo sam kliničku smrt, lekari su se borili za moj život, svi organi su mi otkazali, počev od pluća, preko bubrega, do mozga.Probudio sam se posle dvanaest dana iz kome. Spaslo me je to, posle su mi rekli, što sam imao jako srce. Nisam pio, nisam pušio. Eto, i to je jedna od mojih poruka, naročito mladima, to da se ne prepuštaju olako porocima. Čovek jednostavno ne zna šta može sve da mu se dogodi i koliko je dobro ukoliko ne prkosi sudbini.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +