Odnos Jovane Pajić i Marije Šerifović intrigira || Hello Magazin!

Jovana Pajić, posle duže medijske pauze, početkom leta vratila se na muzičku scenu sa pesmom „Ludilo moje”.

Istovremeno, u prvom planu našao se i njen emotivni život.

Tačnije, ponovo se pokrenula priča o njenom razvodu od Aleksandra Cvetkovića, frontmena „Tropiko benda”, sa kojim ima dve ćerke.

Pročitajte: Dve godine posle razvoda Jovana Pajić odlučila da se vrati - Ne mogu bez njega...

Osim toga, dugogodišnje poznanstvo i blisko prijateljstvo sa Marijom Šerifović u javnosti je iniciralo glasine da među pevačicama postoji i „nešto više”.

- Sa Marijom se družim više od 15 godina. I letujem, i zimujem, i dolazim kod nje, i ona dolazi kod mene, ona zna moju deca od rođenja, evo sad ja njenog sina.

Nikad nikome nije bilo tada zanimljivo. I niko to nije dovodio u taj kontekst. I odjednom, promenom mog statusa se to dovodi u pitanje.

Na kraju krajeva, i da je to istina, pa da li ću ja sad stvarno sesti pored nekog i reći: „Da, tačno je”.

Shvatila sam da šta god da kažem, to neće biti dovoljno, jer se mojim odgovorom neće zadovoljiti ničija znatiželja.

Pustim da svako misli šta hoće - rekla je Jovana, a na pitanje da li to znači da Mariju ne smeju da pitaju o njihovom odnosu, ona je rekla da znači, u intervjuu za „Televiziju E”.

Kako je navela, kada se žena razvede, otvorena je za razne spekulacije i komentare, nema zaštitu i nema ko da stane iza nje, pa joj „lepe” sve i svašta.

- Protiv toga se ne treba boriti. Ja bih bila nenormalna kada bih se ograđivala od toga, ona je meni više od prijatelja u životu. Neka misli ko šta hoće, neka priča ko šta hoće, ima pravo - poručila je lepa pevačica.

Pročitajte: Svi su čekali njegovu reakciju! Sale Tropiko prokomentarisao bliskost Marije Šerifović i bivše supruge

Marija Šerifović, koja je nedavno dobila sina, bila joj je velika podrša u periodu razvoda. I to joj je, ne krije, mnogo značilo.

- Nismo svi isti. Nekome je lakše da priča o tome, da skine tu muku bar govoreći. Ja nisam taj tip, privatne stvari uvek držim za sebe, ali moji prijatelji uvek to umeju da prepoznaju i dobro znaju kada treba da me puste da napravim tu distancu i dođem sebi.

- Važno je da budemo svesni kroz šta naši najbliži prolaze, da ne ignorišemo to, već i kad ne traže pomoć od nas, da im se nađemo u životu.