Niko nije obratio pažnju: Smrt Đorđa Balaševića posle ovoga gledaće se drugim očima...

Smrt Đorđa Balaševića tog 19. februara 2021. godine zauvek je promenila mnogo. Bio je briljantan hroničar i tumač našeg vremena, ali najviše ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. 

Ata Images

Ivan Ivačković, autor knjige „Panonski admiral“ koja predstavlja profesionalnu biografiju Đorđa Balaševića, pokušao je da kroz lične doživljaje muzike i pesama dočara koliko je veliki čovek bio legendarni kantautor. 

Pročitajte: Smrt Đorđa Balaševića dogodila se pre godinu dana... Olivera uspomene steže još jače - Jedino sam želela da dođe, da me zasmeje i da se ljubimo

ATA Images

A bio je... Pevao je o rađanju, nesrećnim ljubavima, Oliveri, majci, ali i o smrti koja je po njega prerano došla. Vučković navodi da je Balašević o smrti pevao još kao mlad čovek. 

‒ Da, on je, na primer, baladu „Kad odem“ napisao u 37. godini. Nesumnjivo je slutio da ga čeka prerani kraj. Ništa tu nije slučajno, ta tamna linija jasno se vidi u njegovom pesništvu. Seti se samo stiha o rukama koje ga „vuku na dno“. Seti se stiha „ako umrem mlad“ iz „Slovenske“, tim stihom je, kao Fernando Pesoa, počeo jednu  strofu. Kako su prolazile godine i kako je nizao pesme, Balašević je izoštravao slike svog odlaska ‒ navodi Ivan u intervjuu za „Nedeljnik“ i dodaje da smo se svi mi tada više divili tim stihovima nego što smo ih doživljavali kao predskazanje. 

Pročitajte: Smrt Đorđa Balaševića potresla javnost

Ata Images

‒ Tek povremeno bismo se začudili odakle njemu takve rime tako rano. Nismo shvatali da su to pisma iz budućnosti. Čak ni posle balade „Kad odem“, ni posle naknadih Đorđevih upozorenja iz „Portreta mog života“ ili „Drvene pesme“. I ništa od toga, kada smo stigli do februara 2021. godine i vesti da je otišao, nije umanjivalo našu nevericu. Niti je bilo šta pomoglo da taj trenutak dočekamo malo bolje pripremljeni – zaključio je autor. 

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +