Učestalo kijanje: Proverite da li ste na nešto alergični || Hello Magazin!

U najvećem broju slučajeva kada se spomenu organi za disanje, najpre se pomisli na pluća i zanemaruje se činjenica da sistem organa za disanje zapravo počinje sa nosem.

U nosu se nalaze dlačice, koje su zapravo grubi filter gde se pri udahu zadržavaju čestice iz spoljašnje sredine.

Takođe, sluzokoža nosa služi i za to da se vazduh pri prolasku zagreva ili rashladi, a u isto vreme je vlažna i samo iz tako ovlaženog vazduha kiseonik može da uđe u krv. U isto vreme, sluzokoža gornjih disajnih puteva je veoma osetljiva na mehaničke i hemijske nadražaje, čija posledica može da bude kijanje.

- Kijanje je odbrambeni refleks kojim se iz nosne šupljine izbacuju čestice prašine i drugog aerozagađenja, strano telo ili je u pitanju infekcija disajnih puteva ili alergija. Mehanizam nastanka i samo kijanje su slični onom kod kašljanja. Kijanje najčešće nastaje kao rezultat mehaničkog nadražaja sluzokože nosa, ali ga mogu izazvati i prehlada, sekret u gornjim disajnim putevima, alergija, jako svetlo, jaki mirisi... - kaže dr Zorica Plavšić.

Prema njenim rečima, vazduh koji prolazi kroz nos u toku kijanja može da dostigne brzinu i do 130 kilometara na sat. Ona kaže i da se pri svakom kijanju izbaci oko 40.000 kapljica sluzi koje mogu dospeti i do dva metra udaljenost od osobe koja kija. Kijanjem nakon mehaničkog nadražaja sprečava se prodor čestica ili stranog tela u donje disajne puteve.

- Ako se radi o kijanju u toku infekcije gornjih ili donjih disajnih puteva, ukoliko osoba koja kija ne zaštiti nos i usta uzročnici bolesti, bakterije ili virusi mogu se lako preneti drugoj osobi - priča dr Plavšić.

Alergijska kijavica i astma su najčešće hronične bolesti u Evropi, pa se procenjuje da 80 miliona odraslih (više od 20 odsto) Evropljana pati od nekog tipa alergije.

- Alergijska kijavica, najčešće alergijsko oboljenje, obuhvata 15-30 odsto svetske populacije. Dve trećine pacijenata sa alergijskom kijavicom ima srednje teške ili teške simptome koji ih onemogućavaju u svakodnevnim aktivnostima i remete kvalitet života - kaže dr Plavšić, istakavši da statistika kaže da će do 2015. godine svaki drugi Evropljanin patiti od alergije.

Prema njenim rečima, najčešće je prisutna alergija na grinje iz kućne prašine, a zatim i alergija na razne vrste polena.

- Ispitivanje alergije je jednostavno. Svi koji imaju napade kijanja u određeno doba godine mogu da se obrate lekaru specijalisti za alergiju. Takođe savetujem da oboleli ne uzimaju lekove bez prethodne konsultacije sa lekarom - objašnjava dr Plavšić i ističe da su pored terapije sa lekovima, veoma uspešne i takozvane alergijske vakcine, naročito kod mlađih pacijenata.

Kako se pripremiti za prolećne alergije

- Posetite alergologa pre nego što se pojave simptomi

- Sprečite da poleni uđu u vaš dom
- Očistite filtere na klima-uređajima, mrežice na prozorima, prostoriju u kojoj spavate, posebno ležaj na kome spavate, tepihe...
- Po povratku kući iščetkajte kosu pre ulaska u stan, skinite jaknu ili mantil i istresite ih
- Ako ste osetljivi na polene, nemojte sušiti veš na terasi ili u dvorištu
- Ako je moguće, ne izlazite iz kuće kada je koncentracija polena visoka

Izvor: zena.blic.rs

Foto: freedigitalphotos.net