Zdravlje: Krvni pritisak

Zdravlje: Krvni pritisak

10/03/2012

0

Vrednost pritiska je promenljiva, zavisi od doba dana i podložna je uticaju spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Te promene su posledica aktiviranja brojnih mehanizama kojima organizam pokušava da održi odgovarajući protok krvi zavisno od trenutnih potreba organizma.
Neposredno posle rođenja sistolni pritisak obično iznosi oko 40 mmHg, a tokom prvog meseca života raste na približno 70 mmHg. Kod prosečnog zdravog mladog čoveka, u periodu mirovanja, sistolni pritisak se kreće oko 120, a dijastolni oko 80 mmHg. Ove vrednosti ostaju uglavnom nepromenjene do sredine dvadesetih godina, a onda se obično postepeno penju. Kod prosečnog šezdesetogodišnjaka sistolni pritisak iznosi oko 140, a kod prosečnog osamdesetogodišnjaka oko 160 mmHg.
Smatra se da „normalan“ krvni pritisak iznosi oko 120/80 mmHg. Ipak, ono što je normalno za jednu ne mora biti normalno za drugu osobu istog životnog doba. Neki pojedinci imaju nešto niže ili više vrednosti pritiska, što je posledica građe njihovog tela. To je fiziološko stanje i ne znači bolest.
Ako se stalno povišen krvni pritisak (hipertenzija), sistolni (gornji) pritisak ili dijastolni (donji) pritisak ne kontroliše i ne leči, može biti opasan po zdravlje i život.
Uzroci povišenog krvnog pritiska mogu da budu različiti i kada se otkriju, na njih treba delovati odgovarajućom terapijom kako bi se sprečile posledice. Povišeni krvni pritisak oštećuje krvne sudove i dovodi do oštećenja bubrega i mozga, usled čega može doći do: moždanog udara, srčanog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih sudova, oštećenja bubrega i drugih zdravstvenih poremećaja.
Redovnom kontrolom, merenjem krvnog pritiska, mogu se sprečiti posledice. Kada se utvrdi povećani krvni pritisak ili povremeno povećanje krvnog pritiska, trebalo bi se obratiti lekaru.
Povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija) smatra se sistolni (gornji) pritisak veći od 140 milimetara živinog stuba i dijastolni (donji) pritisak viši od 90 milimetara živinog stuba.
Sistolni ili gornji pritisak označava najveću vrednost pritiska u arterijama posle otkucaja srca.
Dijastolni ili donji pritisak označava vrednost pritiska u arterijama pri otpuštanju srca između dva otkucaja. Izmerene vrednosti krvnog pritiska pokazuju koliki otpor krvni sudovi pružaju proticanju krvi.
Kada su krvni sudovi otvoreni, kroz njih krv teče slobodno bez mnogo srčanog naprezanja. Ukoliko su suženi, onda srce mora da radi sa više naprezanja, to jest sa više snage. Zbog suženih krvnih sudova, povećava se otpor u krvnim sudovima, pa se javlja povećani krvni pritisak ili hipertenzija.
Usled povećanog krvnog pritiska, srce se napreže prekomerno, a krvni sudovi se oštećuju. Povećani krvni pritisak oštećenjem krvih sudova dovodi do oštećenja bubrega i mozga.
Dugogodišnji život sa povećanim krvnim pritiskom može da dovede do: moždanog ili srčanog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih sudova, oštećenja bubrega i drugih zdravstvenih problema.
Da bi se sprečile posledice povišenog krvnog pritiska, potrebna je redovna kontrola - merenje krvnog pritiska. Ukoliko se ustanovi povećani krvni pritisak ili povremeno povećanje krvnog pritiska, treba se obratiti lekaru i pristupiti lečenju. Na osnovu propisane lekarske terapije, trebalo bi redovno uzimati lekove za regulisanje krvnog pritiska da bi se sprečile komplikacije zdravstvenog stanja i oštećenje vitalnih organa.
NE LEČITI SE NA SVOJU RUKU
Veoma je važno da pacijenti samoinicijativno ne donose dijagnozu i ne leče se na svoju ruku, već isključivo uz konsultaciju sa doktorom. Takođe, pacijenti koji već uzimaju terapiju ne bi trebalo samoinicijativno daprestanusa uzimanjem lekova kada im se navodno pritisak stabilizuje. Povremeno povećanje krvnog pritiska (nestabilan krvni pritisak) podjednako je opasno kao i stalno povišen krvni pritisak. Prestanak terapije kod privremeno stabilnog pritiska može biti veoma opasan. U takvim slučajevima često dolazi do iznenadnog značajnog povećanja krvnog pritiska sa fatalnim posledicama kao što su moždani udar, infarkt ili otkazivanje bubrega.
Normalan (optimalan) krvni pritisak  ispod 130 mm Hg / ispod 85 mm Hg
Visoki normalni krvni pritisak                            130-139 / 85-89
Blaga hipertenzija                                                     140-159 / 90-99
Umerena hipertenzija                                             160-179 / 100-109
Teška hipertenzija                                                    180-209 / 110-119
Vrlo teška hipertenzija                                           210 ili viša /120 ili viša
Lečenje hipotenzije
Nizak krvni pritisak (hipotenzija) izaziva neprijatne tegobe: umor, pospanost, iscrpljenost, glavobolju i pad koncentracije. Poboljšanjem kvalitetaživota može se sprečiti.
* Uzimajte pet manjih obroka dnevno - Danju uzimajte redovne, ali manje obroke (tri glavna i dve užine). Osobe koje imaju nizak krvni pritisak trebalo bi da jedu namirnice bogate magnezijumom i kalijumom. Zbog toga se preporučuju banane, semenke suncokreta, riba, živinsko meso, mahunarke sušeno voće, orasi i morski plodovi.
* Unosite dovoljno tečnosti - Veoma je važno da tokom dana pijete dosta tečnosti, vodu, voćne sokove i čajeve. Limunada je veoma korisna, a kafa naglo podiže pritisak, ali se relativno brzo posle konzumiranja pritisak vrati na prvobitnu vrednost. Zbog toga ne bi trebalo da kafa bude jedino sredstvo u borbi protiv niskog krvnog pritiska ili hipotenzije.
* Alkohol je zabranjen - Alkohol podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma i ometa rad centra za ravnotežu u mozgu. Osobe sa niskim krvnim pritiskom bi trebalo da ga izbegavaju.
Slano je dozvoljeno - Slana jela mogu učiniti da se osećate bolje, te se preporučuje pet do šest grama soli.
* Fizička aktivnost - Kretanje doprinosi povećaju krvnog pritiska: šetnja, vožnja bicikla, brzo hodanje, boravak na svežem vazduhu doprinose povećanju krvnog pritiska.
Niži pritisak na prirodni način
Visok krvni pritisak svakako bi trebalo lečiti i slediti preporuke lekara. Međutim, pacijent može i svojim stilom života da utiče na njegovo smanjenje.
*Svakodnevna šetnja - Hipertenzivni pacijenti koji su hodali svaki dan žustrim tempom uspeli su da snizepritisak.
* Dišite duboko - Sporo disanje, joga i tai chi smanjuju hormone stresa i lučenje renina, bubrežnog enzima koji povećava pritisak. Pokušajte da dišete duboko pet minuta ujutro i pre spavanja. Udišite duboko i oslobodite se napetosti.
* Birajte proizvode bogate kalijumom - Voće i povrće bogato kalijumom važan je deo svakog programa snižavanja krvnog tlaka. Uzimajte 2.000 do 4.000 mg kalijuma dnevno. Odlični izvori kalijuma su: krompir, paradajz, sok od narandže, banane, pasulj, grašak, dinja, lubenica i sušeno voće, kao što su šljive i grožđe.
*Smanjite unos natrijuma - Potrebno je ograničiti unos natrijuma na 1.500 mg na dan, oko pola kašičice soli. Pročitajte etiketu na proizvodu kako biste znali koliko soli unosite u organizam.
* Uživajte u tamnoj čokoladi - Tamna čokolada sadrži flavanole koji krvne sudove čine elastičnijim. Najbolje su tamne čokolade s najmanje 70 odsto kakaa.
* Uzimajte koenzim Q10 - U dvanaest studija istraživači su otkrili da koenzim Q10 smanjuje krvni tlak. Ovaj antioksidant potreban je za proizvodnju energije, ali proširuje i krvne žile. Pitajte svog lekara o koenzimu kao dodatku prehrani.
* Pijte kafu bez kofeina i čaj - Kofein može da povisi krvni pritisak i poveća posledice stresa. Istaživanja pokazuju da su ispitanici koji su pili tri šolje čaja od hibiskusa dnevno smanjili krvni pritisak.
*Smanjite radni tempo - Više od četrdeset sati nedeljno povisuje rizik od hipertenzije za 15 odsto.

Komentari (0)

Loading
Tamara hellomagazin