Otvoren paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji || Hello Magazin!

Na najznačajnijoj svetskoj smotri, Bijenalu arhitekture u Veneciji, u četvrtak u podne, otvorio je vrata paviljon Srbije, u kome boje naše zemlje brane Stefan Vasić, Ana Šulkić i Igor Sjeverac, sa radom "Heroik-fri šiping".

Verovatno najmlađi autorski tim na ovoj uglednoj manifestaciji (u proseku im je 26 godina), svojom džinovskom plavom instalacijom (simboliše trag broda na vodi), dao je autentičan odgovor na temu koju je postavio umetnički direktor Bijenala Alehandro Aravena.

- Svako ko deluje u javnoj sferi se trudi da ostavi nekakav trag iza sebe, ali je taj trag, kao i onaj u vodi, privremen i prolazan - rekao je otvarajući naš paviljon ministar kulture Ivan Tasovac.

- Pa ipak, sama potreba da ostavimo trag iza sebe govori o ljudskoj potrebi za smislom, o intelektualnom i umetničkom naporu da se kroz stvaranje i delovanje, javni prostor učini bogatijim, snažnijim, raznolikijim. Javna sfera je front za stvaranje budućnosti. U borbi za kulturu, za razliku od ratnih frontova, nema poraženih.

Ovogodišnja izložba arhitekture u Veneciji, prema njegovim rečima, šalje važnu poruku svojim insistiranjem na borbi za poboljšanje kvaliteta života:

- Iako naziv izložbe "Izveštavanje sa fronta" ima vojnički prizvuk, on upućuje na nadu: jer čim borba postoji, to znači da postoji i vitalnost - zaključio je Tasovac.

Komesar naše izložbe Ivan Rašković, objasnio je da je rad našeg autorskog tima, koji je izabran na javnom konkursu, za polazište imao probleme sa kojima se susreće arhitektonska struka.

- U pitanju je nova i stara priča, a sada su je ispričali mladi ljudi kojima se njihova profesionalna sudbina čini jedinstvena. Ali, kada susretnu iskusnije od sebe onda shvate da je to priča svake generacije - kazao je Rašković.

- Uvek mislimo da je veoma teško postati heroj, ali kada to i nehotice uradimo, vidimo da je potrebna samo dobra volja i ljubav, a snaga onda sledi.

Prisutnima u parku Đardini, među kojima je bilo dosta mladih, ali i iskusnih predstavnika srpske arhitekture, obratio se jedan od mladih heroja, našeg autorskog tima, Igor Sjeverac.

- Namera nam je bila da skrenemo pažnju na gorući problem, a to je nemogućnost mladih arhitekata da nađu zaposlenje, umesto što im se serviraju neplaćene prakse kao jedino rešenje - objasnio je Sjeverac.

- Hteli smo da upravo njima pokažemo da to što su u nepovoljnoj poziciji nije nužno merilo njihovog kvaliteta.

Zadovoljstvo što se od prvih skica i crteža, preko izrade konstrukcije teške deset tona, došlo je do toga da je po njihovom projektu doslovno hodala venecijanska publika, nije krio ni Stefan Vasić.

Kako su u Veneciji glavno prevozno sredstvo brodići koji krstare kanalima, upitali smo Vasića da li taj kontekst nudi još neko značenje njihovom radu.

- Kada smo pravili koncept nismo imali u glavi kontekst Venecije i brodova, ali rad se uklopio u celokupnu ovdašnju atmosferu - objasnio je mladi arhitekta.