Natalija Dević: Volela bih da se ponovo zaljubim, ludo i opojno, kao klinka

Posle novinarske karijere Natalija Dević odlučila je da započne novo poglavlje u životu i da se posveti pisanju romana koje je publika izuzetno lepo prihvatila. Njene prve dve knjige, "Igra zavođenja" i "Sve je to ljubav", doživele su veliki uspeh, a iz radionice ove spisateljice nedavno je stigao i novi roman pod nazivom "Žena sa crnim šeširom". U trećoj knjizi autorka se bavi životom žene posle velike ljubavi i njenoj želji za drugom šansom za srećan život. Beogradska promocija održana je sredinom decembra prošle godine, kada su o romanu govorili Milica Milša, Suzana Mančić i Vanja Bulić i čitali odlomke iz njega. Štivo je stiglo i do doskorašnjeg hrvatskog predsednika Iva Josipovića. Na Sajmu knjiga u Puli, gde je Natalija nedavno boravila sa "Umetničkim pres karavanom", njih dvoje imali su veoma prijatan susret.

Šta vas je inspirisalo da napišete roman "Žena sa crnim šeširom"?
- Život. Moj život i život žena i muškaraca oko mene. Svi smo imali jednu veliku ljubav koja se ne zaboravlja. Posle nje ljudi se često promene. Osame se, strepe da se prepuste novoj, čak i kad se pred njima nađe čovek kojim ih život možda i nagrađuje i ko bi im doneo sreću za kakvom žude. Ali od straha da ne budu ponovo povređeni ne vide novu šansu.

Imali li roman u kome govorite o životu posle velike ljubavi srećan kraj?

- "Žena sa crnim šeširom" je roman o toj drugoj šansi, o nepristajanju da se odustane od radosti i velikih želja, i snazi da se bez obzira na godine živi ispunjeno, do kraja. To je priča o ženi koja ne dozvoljava da je poraze samoća, godine ili gubitak mladalačke lepote. Ona želi da ponovo bude voljena, da voli, da postane majka. I hrabro kreće za svojim snom. Snovi ne stare. I kad to shvati, čini sve da pomogne sreći da nađe put do nje. Zato je kraj srećan.

Jeste li i sami bili razočarani u ljubav?
- Ljubav me nije razočarala. Ljudi koji nisu imali snage da vole i kad boli, i kad te nervira, jesu. To se odnosi i na partnere i na prijatelje. Ipak, biram da ih pamtim kakvi su bili dok je ljubav trajala. Jer, otkrili su mi svet koji pre njih nisam poznavala.

Mislite li da čovek uvek treba da bude otvoren za novu šansu?
- Kako drugačije. Ako nismo otvoreni za nova iskustva, život staje. Pretvara se u dosadni krug neumitnog. To je kao da čekate smrt. Gde je tu, onda, život koji se puni i raste. Ne vidim šta čoveku može lepše da se desi od ljubavi. Volela bih da se ponovo zaljubim, ludo i opojno, kao klinka. U međuvremenu, volim svoje dete, svoj posao, svoj život, prijatelje. S tom vrstom osećanja živim i radim sve.

Da li je vaša kćerka fan vaših romana i čita li ih i pre objavljivanja?

- Moja kćerka učestvuje u tom procesu kao moja velika podrška. Pričam joj kako vodim svoje junake i pitam je za mišljenje. Definitivno je fan prethodne knjige "Sve je to ljubav", jer sam se na duhovit način osvrnula na sto najčešćih muških laži i zašto se govore ženama. "Žena sa crnim šeširom" je ozbiljnija priča, a njeno srce je, srećom, još pošteđeno dubokih ženskih preispitivanja, pa će je, verujem, doživeti na pravi način tek u kasnijim godinama.

Gde nalazite inspiraciju za vaše knjige?
- Uvek me pokrene snažna unutrašnja potreba da ispričam nešto što sam proživela. I da se oslobodim nekog osećanja. Pisanje je svojevrsna terapija. To što staviš na papir ne pripada više tebi. Žive ga tvoji junaci, a ti si slobodan da ideš dalje, da otkrivaš nove ukuse, nove mirise, nove ljude i osećaje.

Koliko se vaš život kao pisca razlikuje od onog koji ste vodili kao novinar?
- Sada sam više kod kuće. Umesto sa stvarnim ljudima, tokom dana se više družim s knjigama i likovima koje stvaram. Ali zato mi uveče društveni život cveta. Izlazim često, jer se uželim ljudi, priče, smeha, provoda. Toliko me ima po klubovima i kafanama da bih mogla da pišem vodič za izlaske s preporukom. Što opet nije loše jer izlasci, osim druženja sa dragim ljudima, demantuju sve koji tvrde da u Beogradu više nema dobrih frajera.

U čemu najviše uživate u slobodno vreme?

- U putovanjima. To je moja velika strast. Drugačiji predeli, neobični susreti, naizgled slučajne poruke, sve mi se to skuplja u jedan unutrašnji album slika. I ova knjiga nastala je iz putovanja u Firencu, koje me je promenilo. Putujem i čitajući dobre knjige, i uz razgovor koji me pokrene, kroz trenutke u svakodnevici u kojoj mi nečije reči otkriju ono što mi je možda nedostajalo, kroz iznenadnu misao koja me pokrene. U stvari, čini mi se da sam stalno na putu. Živim ovaj život kao veliko putovanje, što mi prija.

Nedavno ste imali priliku da vašu knjigu poklonite i donedavnom predsedniku Hrvatske Ivu Josipoviću. Kakav je utisak ostavio na vas?
- Predsednik Josipović vrlo je ljubazno primio na poklon moju najnoviju knjigu. Dugo i lepo mi je pričao o svojim beogradskim danima, gde je služio vojsku, i kako je u našoj prestonici tada bilo mnogo više knjižara nego u Zagrebu, pa time i mnogo više domaćih i stranih izdanja, te da se svaki put s punom torbom knjiga vraćao kući. Rekao mi je i da pravi ličnu biblioteku, pa verujem da će se i moja knjiga s posvetom naći u njoj.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +