Četiri važna pitanja o zdravoj ishrani

Većina osoba koja se odluče da krenu na neku od mnogobrojnih dijeta ili da promene svoj dosadašnji način ishrane, često su u dilemi šta i kako treba da rade. Dobra vest za sve vas - nutricionisti su napokon dali odgovore na najvažnija pitanja i rešili sve dileme.

U većini slučajeva osnova zdrave ishrane je vrlo jednostavna ali internet brz protok informacija u vidu saveta i iskustava osoba koje su u nekom od programa zdravog režima ili dijete, često nam donose zabune. Savet svim osobama je da što je manje moguće čitaju razne kometrare na određene teme jer će time izbeći konfuziju i lakše doneti odluku.

Treba imati na umu i to, da što pomogne jednoj osobi ne znači da će pomoći i vama. Slušajte isključivo svoj organizam, posavetujte se sa nutricionistom jer će te jedino na taj način biti sigurni u ono što radite.

Nedavno je u Americi održana konferencija na temu dijeta i zdrave ishrane. Svetski priznati stručnjaci iz ove oblasti sa javnošću su podelili istinu i rešili sve zablude vezane za ovu temu.

1. Koja je najbolja dijeta?

- Gotovo svi stručnjaci koji se bave zdravom ishranom, složiće se oko toga da je najbolja dijeta ona sa minimalnim unosom ugljenih hidrata i zasićenih masti, a povećanim unosom vlakana, proteina i povrća. Na taj način ubrzava se metabolizam i kilogrami se na najlakši i nazdraviji način tope - kazala je doktorka Karolina Kederkvist.

Kao prvo i osnovno pravilo pri ovakvoj odluci, premeni načina ishrane, ona ističe da se obavezno uradi analiza krvi i ode na lekarski pregled, jer će na taj način nutricionista znati kakav slučaj ima pred sobom i kako da se postavi.

2. Da li su dijete sa niskim unosom ugljenih hidrata zaista tako efikasne?
Ugljeni hidrati nisu zaista toliko opasni kao što se misli. Naravno kada je reč o njima treba biti umeren.

- Dijete koje podrazumevaju minimalan unos ugljenih hidrata za razliku od drugih su brže u postizanju cilja za kratko vreme. Znači ako za kratko vreme želite da izgubite koji kilogram ovakva dijeta će vam nabolje pomoći – rekla je doktorka Keti Goldberg.

3. Da li je doručak zaista toliko bitan?
- Da veoma je bitan. Doručak bogat vlaknima i proteinima daje vašem telu snagu da na najbolji način pregura dan – ističe Aleksandra Miler.

Nakon spavanja telu je potrebna energija. Koncentracija šećera u krvi je niska i mozgu su hitno potrebni ugljeni hidrati. Doručak najkasnije sat vremena nakon buđenja će uravnotežiti nivo šećera u krvi.

Ako preskočite doručak, vaš organizam će tokom dana žudeti za slatkim, visokokaloričnim i nehranljim namirnicama jer vam treba šećer. Ako ih ne uzmete, tokom sledećeg obroka ćete jesti neumereno i kalorično, jer ste previše gladni i vaš organizam traži kalorije i šećer. Dakle, doručak vam omogućava da se celog dana hranite zdravije.

4. Da li su sve kalorije iste?
- Nisu sve kalorije iste. Računica je poprilično jasna - ako želite da smršate, morate smanjiti svoj dnevni kalorijski unos. Međutim, gledanje samo na broj kalorija, ne i na njihov kvalitet vodi do nezdravih izbora – ističe doktorka Miler.

Poređena radi, 50 kalorija iz jabuke izazvaće drugačiju reakciju u organizmu od istog broja kalorija iz kolača. Obrađena hrana čini da brže ogladnimo, a često negativno utiče i na dijete. Pored toga ovakvoj vrsti hrane nedostaju svi bitni nutritivni elementi, a obiluju šećerima, solima i mastima. Dakle, nije sve stvar kalorija, ima nečeg i u zdravlju.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +