Dragana Mirković: Velelepno istorijsko zdanje nadomak Beča || Hello Magazin!

Muzička zvezda Dragana Mirković potpuno je posvećena porodici. Suprug Toni Bjelić, trinaestogodišnji sin Marko i godinu dana mlađa kćerka Manuela na prvom su joj mestu. Svoju uspešnu karijeru stavila je u drugi plan kada je u Beču svila porodično gnezdo sa biznismenom koji je osvojio njeno srce, ali je nedavno osetila da publici duguje još jedan veliki koncert, koji je u oktobru i upriličila u Beogradu. Tim događajem poznata pevačica zaokružila je svoju višedecenijsku karijeru, a potom se vratila ustaljenom porodičnom ritmu i sa suprugom se posvetila renoviranju dvorca u Ebenfurtu, koji je tridesetak kilometara udaljen od Beča. Ovo velelepno zdanje u njihovom je vlasništvu već četiri godine, a za magazin „Hello!“ četrdesetšestogodišnja pevačica otvara vrata istorijskog zdanja koje je uvršteno u kulturno nasleđe Austrije. Dragana govori o tome kako teče renoviranje dvorca u koji će se, po završetku radova, useliti sa porodicom.
- Sa renoviranjem smo prilično daleko stigli, iako je potrebno mnogo vremena jer se to radi drugačije nego kada je reč o nekom drugom objektu. Radovi na enterijeru vidno napreduju, pa sam prezadovoljna. Neko vreme bili smo preokupirani radovima koji su veliki, veoma zahtevni i skupi. Sada smo došli do dela kada se vidi to što smo do sada uradili, što me veoma raduje jer već razmišljam o tome kako ću u potpunosti srediti unutrašnjost dvorca. Trenutno se radi spoljna fasada, na toranj dvorca stavljen je veliki sat, što je bilo vrlo zahtevno, jer sat tu nije bio postavljen više od šezdeset godina. Radi se svakodnevno i napredak je vidljiv, a ljudi u Ebenfurtu su oduševljeni zbog toga, podjednako kao Toni, ja i naša deca.

Zadovoljna eksterijerom, pevačica pravi planove o unutrašnjem uređenju i dekoraciji otmenog zdanja.
- Što se tiče enterijera, imam ideje koje već sprovodim u delo. Neki delovi objekta biće u baroknom stilu, jer dvorac pripada tom razdoblju. Doduše, nastao je u predbaroku, ali je uređivan u vreme baroka. Što se tiče dela u kome ćemo živeti, planiram da ga delimično opremim u modernom stilu. Deo u kome ću ja provoditi najviše vremena verovatno će biti u baroknom stilu, jer mi to romantično izgleda, dok će deca sigurno želeti nešto modernije, kao što bi i Toni želeo u svom radnom prostoru.

Čitavo imanje prostire se na površini od hektar i po, a dvorac Ebenfurt obuhvata impoznatnih dvanaest hiljada kvadratnih metara. Takođe, krase ga četiri tornja visoka trideset pet metara. Uprkos tome, pevačici nije bitna njegova materijalna vrednost već njegovo istorijsko nasleđe.

- Dvorac već dobija stari sjaj i mnoge stvari koje su bile nezamislive ljudima iz Ebenfurta, pa i samom gradonačelniku, sada stvarno tako izgledaju. Zbog toga sam ponosna - kaže Dragana, tvrdeći da ne želi da se hvali svojom imovinom.
- Ne volim mnogo da pričam o tome jer mislim da za tim nema potrebe. Međutim, to ljude interesuje, pa zbog toga govorim o dvorcu. To je velika stvar, naravno, ne u materijalnom smislu, već zbog predivne istorijske i kulturne vrednosti. Ne želim da se time hvalim, nisam želela da se zna da smo ga Toni i ja kupili.

Rođena Požarevljanka će u dvorcu imati i „trofejnu sobu“, u kojoj će mesto naći sve njene ploče i nagrade koje je dobila tokom bogate tri decenije duge karijere.
- „Trofejnu sobu“ već imam u kući u Beču, samo će u dvorcu biti nešto veća. Svako ko se bavi ovim poslom i ko je dobijao neke nagrade ima bar „trofejnu vitrinu“. Ja imam tu sreću da imam čime da ispunim čitavu sobu. Svako ima neki svoj kutak, imam ga i sad u kući u kojoj živim, pa ću ga preneti u novi dom kada za to dođe vreme. Inače, jako je teško planirati useljenje, gotovo nemoguće. Jedno je vremenski period koji traži renoviranje zgrade, kuće, ili bilo kog drugog objekta, a nešto sasvim drugo kada je reč o istorijskom zdanju. Način renoviranja je drugačiji, tačno se zna vrsta materijala koji se koristi i način na koji se to radi. Pošto smo Toni i ja zaljubljeni upravo u to istorijsko i kulturno nasleđe dvorca, želimo da u našem novom porodičnom domu sve bude savršeno. Nematerijalna vrednost je upravo u tome i trebalo bi je sačuvati, jer ako to ne uradimo, gubi se smisao posedovanja takvog zdanja - završava Dragana Mirković.