Legendarne stolice 20. veka || Hello Magazin!

Arne Jacobsen: Egg Chair (1958)

Ova stolica još jedan je primer futurističkog trenda u dizajnu 60-ih godina. Takođe, veoma je funkcionalna i vrlo dobro osmišljena. Zbog visokih „krila“ sa strane pogled iz stolice bio je ograničen, te je ovo bila jedna od prvih stolica na okretanje. Zbog svog karakterističnog oblika pruža i izvesnu dozu intimnosti.

Mies Van Der Rohe: Barcelona Chair (1929)

Van Der Rohe je kreirao ovu stolicu za Nemački paviljon na međunarodnoj izložbi u Barseloni. Dizajn je bio za kralja i kraljicu Španije, a ovaj „presto“ dekonstruisao je ključne elemente stolice. Materijal i struktura su savršeni.

Le Corbusier: LC3 Sofa Armchair

Poput modela LC4, i ovaj dizajn menja tradicionalni oblik nameštaja u kojem je struktura sakrivena ispod tkanine. Zbog upotrebe elegantnih hromiranih cevi, dizajn i struktura stolice ne narušavaju njenu ukupnu simetriju.

EeroAarnio: Ball Chair (1963)

Ova lopta/globus stolica bila je ikona 60-ih godina i s vremenom postala kliše. Takva činjenica je gotovo sramotna, s obzirom na to da ova stolica predstvalja istinski trijumf dizajna i komfora. Ugibanjem sfere Earo Aarnio je jednostavnoj formi dao pravu funkciju.

Charles & Ray Eames: Long Chair (1956)

Klasik od kada je prvi put proizvedena, ova stolica je istinsko remek-delo dizajna, materijala i izrade. Izlivena konstrukcija od iverice predstvalja kulminaciju Eamesovih eksperimentisanja i inovacija. Stolica je beskrajno udobna, a spoljašnja struktura podseća na egzoskelet, koji s ponosom ističe svoju snagu i udobnost.

Charles & Ray Eames: La Chaise Lounge (1948)

Pored toga što je unela radikalne inovacije u postupku oblikovanja i livenja fiberglasa, ova stolica se može opisati kao – pohotna. Industrijski izgled „ljuske“ od fiberglasa u kontrastu je sa jednostavnom drvenom bazom, a i dalje je veoma udobna za sedenje.

Le Corbusier: LC4 Chaise Lounge (1928)

Poznata je i kao mašina za opuštanje. LC4 je bila jedna od prvih stolica modernističkog dizajna. Ova stolica postavila je nove trendove, a njen dizajn i po današnjim merilima izgleda vrlo savremeno, čak futuristički – zbog toga što imate osećaj da stolica lebdi u vazduhu.

Frank Gehry: Wiggle Chair (1972)

Ova stolica predstvalja dizajnerski iskorak u dva smisla: koristi karton je glavni strukturalni materijal, dok sa dizajnerske tačke gledišta prkosi ideji da stolica mora imati noge. Gehry je svetsku slavu stekao svojim čuvenim arhitektonskim projektima, a ova stolica predstvalja nagoveštaj njegovih budućih kreacija, u kojima je umetnost dizajna inkorporirao u inžinjerstvo.