Hrom topi kilograme

Hrom je jedan od esencijalnih mikroelemenata važan za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. Pošto ga ljudskiorganizam ne proizvodi sam, mora se uneti ishranom. On učestvuje u metabolizmu kao specijalizovani neproteinski organski molekul, potpomažući pretvaranje glukoze u energiju, kao i sintetisanje masnih kiselina i holesterola. Pomaže i da proteini stignu tamo gde su najpotrebniji. Pored toga, može i da zaštiti od dijabetesa jer reguliše nivo šećera u krvi. Kod pacijenata zavisnih od insulina on može da smanji potrebu za lekovima. Višestruko je koristan za ljudski organizam.
Hrom je značajan faktor u procesu regulisanja nivoa glukoze u krvi, utiče na snižavanje holesterola, kao i na smanjenje apetita i telesne težine. Uobičajenom ishranom, koja se uglavnom bazira na rafinisanim namirnicama, ne unose se dovoljne količine hroma u organizam. Zbog toga se preporučuju preparati hroma kao dopuna svakodnevnoj ishrani, naravno uz konsultacije sa doktorom.
Iako je hrom široko rasprostranjen u hrani, odrasle osobe absorbuju samo dva odsto unetog hroma. I loša ishrana može da rezultira inadekvatnim nivoima hroma, odnosno nedostatkom. Istraživanja pokazuju da čak 90 odsto testiranih u Americi ima manjak količine hroma. Mnogi nisu ni svesni da je količina hroma u većini obrađene hrane veoma niska, i da konzumiranje procesuiranog šećera stimuliše potrošnju ovog izutetno bitnog minerala iz našeg tela. Tako da, generalno, manjak hroma najviše zavisi od naše ishrane.
Hrom može da se pronađe u mesu, pivskom kvascu i pivu, vinu, nezasićenim mastima, kukuruznom ulju, brokoliju, džigerici, integralnim žitaricama, posebno ječmu, koji se u Iraku od davnina upotrebljava kao lek za dijabetes, pšeničnim pahuljicama, piletini, ljuskarima, jezgrastom voću i pečurkama. Utvrđeno je, na primer, da šolja brokolija sadrži dvadeset dva mikrograma hroma, pet puta više od bilo koje druge namirnice.
Najnovija istraživanja došla su do zaključka da svakodnevno uzimanje hroma kao dodatka ishrani može da poboljša memoriju kod starijih ljudi, kao i da zavidan broj osoba ima nisku količinu hroma u svojoj ishrani, naročito stariji, sportisti i oni koju su hiperaktivni i koji konzumiraju velike količine procesuiranih ugljenih hidrata.
Pored svega toga, hrom je oligoelement koji može da nam pomogne kad hoćemo da izgubimo nekoliko kilograma. Osim što ubrzava delovanje insulina, povećava nivo dobrog holesterola, jača imunitet, kontroliše metabolizam i nivo šećera u krvi, to jestsmanjuje potrebu za šećerom.

Sprečava napade gladi

Jedna studija je pokazala da se količina masnih naslaga kod žena sa viškom kilograma znatno smanjuje ukoliko se hrom redovno unosi u organizam. Pošto hrom utiče na dejstvo insulina, on sprečava napade gladi kod osoba na dijeti. Istraživanja pokazaju da hrom povećava mišićnu masu u konjunkciji sa intenzivnim fizičkim vežbanjem i kontrolisanim kalorijskim unosom. Pokazano je da suplementacija hromom potpomaže redukovanje telesne težine i procenta telesnih masti kod zdravih osoba.
Preporučena dnevna doza za žene iznosi pedeset pet, a za muškarce šezdeset pet mikrograma. Ukoliko vaša ishrana obiluje gotovim industrijskim proizvodima, veći su izgledi da patite od nedostatka hroma. Ali sa ovim oligoelementom trebalo bi biti izuzetno oprezan. Ako uzimate nekoliko različitih dodataka ishrani, strogo vodite računa o sadržaju hroma jer ukupna količina ne sme da pređe 200 mikrograma dnevno.
Pošto vitamin C i aspirin pospešujuabsorpcijuhroma, osobe koje su na insulinskoj terapiji trebalo bi da sekonsultuju sa lekarom da li da koristite i hrom. U trudnoći nivoi hroma se smanjuju, ali ne i potrebe, što za posledicu može imati nisku količinu hroma. Još neki od uzroka koji crpe hrom iz našeg tela su povećana fizička aktivnost, infekcije, psihičke traume i stres. Neki lekovi takođe nepovoljno mogu da utiču na absorpciju hroma. Zato je najbolje da se prethodno konsultujete sa lekarom.

Dobri izvori hroma nalaze se u hrani
Da biste bili sigurni da svom telu obezbeđujete dovoljnu količinu, na jelovniku je potrebno imate neke od sledećih namirnica: morska hrana, pivski kvasac, integralne žitarice, teleća džigerica, brokoli, ostrige, nemasno meso i sir, mekinje, bele semenke. Preradom žitarica se gubi na količini hroma koje one prirodno sadrže. U prošlosti se mislilo da pivski kvasac utiče na stabilizaciju glukoze u krvi dok nije pronađen hrom u njemu, stoga je i on bogat zalihama hroma.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +