Marija Đurić: Umetnost kao životni stil

Odrastajući u umetničkoj porodici, glumica i slikarka Marija Đurić od najranijeg detinjstva utkala je u svoje biće ljubav prema izražavanju ličnosti kroz slikarstvo, ali je tokom godina zavolela i scenu. To je razlog što je prvo diplomirala glumu, a potom magistrirala primenjenu umetnost. Osim veoma uspešnih i zapaženih samostalnih izložbi, od kojih je prva bila u Biblioteci grada Beograda, atraktivna umetnica imala je priliku i da na prestižnoj manifestaciji „Sent Moritz Art Master Price“ izlaže haljine koje je dizajnirala od svojih ulja na platnu, dok je kompanija „Porshe design“ otkupila prava da na njenim slikama reklamira svoje naočare. Zbog mnogobrojnih obaveza ova priznata umetnica često je na putovanjima koja je uvek inspirišu, a kada je u Beogradu, vreme voli da provodi u svom stanu u centru Beograda, koji je ujedno i atelje, odnosno mala radionica njenih umetnička dela.

Koliko živite u ovom stanu?
- Ovde sam poslednjih pet godina. Najpre sam ovaj prostor koristila samo kao atelje, a onda sam shvatila da mi je teško jer su kod mene posao i privatni život usko povezani i odlučila sam da je najbolje da živim i radim na istom mestu. Ovaj stan sa terasom ima oko sto četrdeset kvadrata, tako da je dovoljno veliki da u njemu mogu i da stvaram i da imam svoj prostor za život. Uredila sam ga tako da se u njemu osećam kao da sam na proputovanju kroz sve moje slike i bajke koje se javljaju kao tema na mojim radovima.

Volite li ovaj deo Beograda?

- Pre nego što sam se doselila četrnaest godina živela sam u Njegoševoj ulici, a sada sam relativno blizu starog kraja. Mnogo mi znači što živim u prijatnom okruženju, a dodatna prednost je što i moji prijatelji uglavnom stanuju u blizini. Osim toga, blizu mog doma su "Atelje 212", Narodno pozorište i druge ustanove kulture, ali i mnogi gradski kafići gde volim da odem da popijem kafu ili doručkujem.

Šta vam je bilo najvažnije prilikom uređivanja doma?
- Volim svetle prostore u kojima ima mnogo prirodne svetlosti, što mi mnogo znači dok radim, jer su pri punoj dnevnoj svetlosti boje potpuno drugačije nego pri veštačkoj. U skladu s tim odlučila sam se i za nameštaj u svetlim nijansama. Inače, pošto sam ljubitelj mačaka i uvek imam bar jednu macu, često moram da menjam mebl na foteljama i trosedima zbog njihovih kandži. Srećom imam svog tapetara koji je uvek spreman da moje želje pretvori u delo.

Neke komade nameštaja i detalje kupili ste u inostranstvu?
- Skulpturu mačke koja se nalazi u dnevnoj sobi donela sam iz Egipta, komode sam kupila na buvljaku nadomak Venecije, dok sam dva starinska kofera nabavila na buvljaku u Amsterdamu. U hodniku su i velika papuča sa štiklom, dvosed u obliku usana i ogromna lutka koji su bili deo mojih izložbi.

Provodite li mnogo vremena u stanu?

- Pošto sam kampanjski radnik, u periodima kada slikam dešava mi se da ne izađem iz kuće i po mesec dana, ako ne računamo odlazak do najbliže prodavnice. Tada radim po dvanaest ili petnaest sati dnevno, a prijatelji me često posećuju i pravimo male sedeljke. Ipak, to su periodi života kada se osamim, što nekada može da mi prija, ali ponekad deluje i veoma zastrašujuće. Međutim, kada imam cilj ispred sebe, sve može da se izdrži. Meni je prirodno da imam takve životne faze. Nisam naučena da ustajem ujutru i odlazim na posao, što sam pokušala u periodu kada je ovaj stan bio samo moj atelje, ali mi nije uspelo.

Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Vuk Nenezić

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +