Zdravo srce - dug život

Podaci „Svetske zdravstvene organizacije“ više su nego alarmantni jer od kardiovaskularnih oboljenja u svetu godišnje umre sedamnaest miliona ljudi. Kardiovaskularne bolesti spadaju u najčešća i najsmrtonosnija oboljenja današnjice, a njihovi uzroci, pored naslednog faktora, jesu nepravilna ishrana, loše životne navike, stres, nedovoljno sna i fizička neaktivnost. Iz tog razloga veoma su važni prevencija i blagovremeno prepoznavanje problema i lečenje srčanih tegoba. Istraživanja govore da svakodnevno pravilno unošenje svežeg voća i povrća umanjuje mogućnost dobijanja srčanog udara za skoro pedeset odsto. Posebno se ističe konzumiranje povrća bogatog kalcijumom, koji direktno utiče na smanjivanje visokog krvnog pritiska i tako umanjuje mogućnost nastanka srčanog udara. Naravno, ne bi trebalo zaboravitida su optimističan životni stav, pozitivne misli i smeh najbolja prevencija srčanih oboljenja.
Svima je dobro poznato da je način ishrane i odabir namirnica veoma važan u prevenciji mnogih bolesti, poput povišenog krvnog pritiska i lošeg holesterola koji, ukoliko se ne leče, mogu veoma loše da se odraze na rad "pumpe života". U namirnice koje pogoduje srcu i krvnom pritisku spadaju jabuke, šljive, narandže, paradajz, krastavac, grožđe, ananas i masline. U svim ovim namirnicama nalazi se salicilska kiselina koja razređuje krv i sprečava pojavu ugrušavanja. Vitamin E jača srce. Ima ga mnogo u svim integralnim proizvodima, orašastim plodovima, u maslinovom ulju, u zrnu pšenice i u mleku i mlečnim proizvodima. Kalijum je eliksir za krvni pritisak, a najviše ga ima u jabukama, zelenoj salati, kupusu i spanaću. Magnezijuma ima u bademima, bananama, pirinču, orasima i u semenkama bundeve. Folne kiseline ima u cvekli, brokuli i žumancetu.
Srcu i kardiovaskularnom sistemu potrebni su i selen, kao i male količine joda i gvožđa. Selena ima u pečurkama, belom luku, riži i ribi. Gvožđa ima u pasulju, grašku i sušenom voću.
Brojni dokazi ukazuju da je sve što je loše za srce loše i za mozak. Voće i povrće su osnovni zaštitnici moždanih ćelija. Antioksidansi održavaju mozak budnim, dok previše soli predstavlja rizik za moždani udar. Pušenje, povišen krvni pritisak, nekontrolisane vrednosti glukoze i holesterola u krvi predstavljaju najveći rizik od srčanog i moždanog udara.
Da bi srce bilo zdravo, neophodne su mere prevencije, a potrebno je početi od ishrane koja podrazumeva što više voća i povrća, neophodno je koristiti mlečne proizvode koji imaju smanjen procenat masnoće, jestihranu sa raznovrsnim belančevinama, redovno kontrolisatitelesnutežinu, ne preskakatiobroke, piti dovoljno vode, a slatkiše konzumirati kontrolisano. Naravno, osim adekvatnog režima ishrane, neophodna je lagana rekreacija, u zavisnosti od starosti, težine i zdravstvenog stanja. Dovoljno je izdvojiti dnevno samo petnaest minuta za šetnju po prirodi i bićete zadovoljniji i rasterećeniji, a vašem organizmu ste učinili dobro.

Hrana koju voli srce

* Žitarice su bogate vlaknima i mineralima koji jačaju srčane mišiće. Takođe umesto belog hleba trebalo bi jesti crni, koji je obogaćen celim zrnom žitarice, a testeninu je potrebno zameniti integralnom.
* Paradajz je bogat vitaminima, sadrži likopen koji štiti srce. Dobro je da ga konzumiraju osobe sklone mladežima, osobe sa niskim pritiskom. Takođe izbacuje toksine iz organizma.
* Zeleno povrće sadržifolnukiselinu koja podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a bogato je i vitaminom E, pa se preporučuje da često bude na jelovniku.
* Čaša crnogvina, koje sadrži jak antioksidans-resvetlor, veoma je korisna za srce, ali ga nebi trebalo konzumirati više od dva decilitra.
* Jabuka sadrži kercetin koji sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.
* Riba i riblje ulje sprečavaju nastajanje bolesti srca i krvnih sudova jer  sadrže esencijalne masne kiseline. Preporučljivo je ribu jestibar dva puta nedeljno.
* Beli luk normalizuje rad srca, smanjuje sklonost ka trombozi, snižava nivo štetnog holesterola (LDL) u plazmi.
* Maslinovo ulje koristimo kao preliv za salate i za pripremu jela.
* Vitamin C delotvorno deluje na srce i snižava krvni pritisak. Istraživanja pokazuju da je optimilano uzimati 500 miligrama vitamina C. Najbolje je konzumirati ga u voću i povrću, mada može i kao suplement.
Najproduktivnije vežbe
* Vežbe istezanja ili lagano razgibavanja mišića - razgibavanje delova tela - ruku i nogu - pre i posle vežbi doprinosi boljem pripremanju mišića za predstojeću vežbu i time smanjuje rizik od povreda i sprečava neželjeno istezanje mišića. Redovno razgibavanje i istezanje takođe poboljšava fleksibilnost tela.
* Kardiovaskularne vežbe ili aerobik - predstavljaju fizičku aktivnost koja uključuje rad svih mišićnih grupa odjednom. Ovakav tip vežbi jača srce i pluća, a reguliše i popravlja sposobnost organizma da na najbolji način upotrebi kiseonik iz spoljašnje sredine. Aerobnek vežbe spadaju u grupu vežbi koje imaju najpozitivniji uticaj na srce. S vremenom, ovakva vrsta  vežbanja umnogome može da doprinese regulisanju otkucaja srca i krvnog pritiska, a tim i popraviti disanje jer će se prilikom vežbanja srce manje zamarati.
* Vežbe snage - vežbe zbog kojih se mišići stalno kontrahuju, sve dok se  mišić ne "umori", čime organizam dobija na snazi i time na izdržljivosti. Međutim, ove vežbe se nikako ne preporučuju ozbiljnijim srčanim bolesnicima.

Priredila: Snežana Milošević

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +