Sačuvajte dobar vid

Problemi sa vidom česti su bez obzira na godine, ali srećom brojna očna oboljenja danas su izlečiva, a rešenje su naočare ili sočiva. Najčešći problemi sa vidom su kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam.
Kratkovida osoba dobro vidi predmete koji su joj blizu, no oni u daljini izgledaju zamućeno. U tom slučaju naočare ili sočiva moraju se nositi stalno ili dok se gleda televizija i vozi automobil. Za razliku od kratkovide, dalekovida osoba predmete u daljini vidi čisto, dok su joj oni bliži zamagljeni. Astigmatizam podrazumeva zamućenje kako dalekih, tako i  predmeta koji se nalaze u blizini. Pri blagom obliku astigmatizma vid je zamućen kod nekih udaljenosti, oko se napreže i zamara i prisutna je glavobolja, dok je kod teškog oblika vid zamućen. Naočare ili sočiva ispravljaju vid kod ovakvog oboljenja, a u nekim slučajevima korisna je i laserska operacija.
Staračka delokovidost javlja se zbog starenja, a rešenje je u naočarima za čitanje ili bifokalnim, multifokalnim i kontaktnim sočivima. Ali, budući da s godinama slabi moć fokusiranja, dioptriju je potrebno menjati na nekoliko godina.
Da bi se ustanovio problem, osnovno je otići kod oftalmologa i utvrditi stanje vida. Posle pregleda, sa nalazom treba otiči kod ovlašćenog optičara. Pregledi oka se jednostavno obavljaju. Međutim, veliki broj odraslih osoba ih retko ili nikada ne vrše. Taj pregled se ne svodi samo na nabavku novih naočara već je to važan pokazatelj zdravstvenog stanja vaših očiju, ali i opšteg zdravlja. Pregledom oka možete da uočite mnoge opasne bolesti, kao što je glaukom, koje ponekad izazivaju slepilo, a koje se mogu sprečiti. Ukoliko imate dijabetes ili visok krvni pritisak, trebalo bi da redovno obavljate preglede da biste bili sigurni da nema oštećenja mrežnjače i da sprečite pogoršanje vida.
U zavisnosti od starosne dobi trebalo bi redovno da proveravate vid, deca do sedam godina dva puta godišnje, mladi do 16 godina jednom u godini, a svi ostali svake dve godine, a po potrebi i češće.
Važno je obratiti pažnju i na ishranu, jer očima ne smeju da nedostaju vitamini važni za njihovo funkcionisanje. Potrebno je povećati unos antioksidanasa, vitamina A, C i E. Poželjne namirnice u kojima ih možete pronaći su šargarepa, spanać, riba, agrumi, jaja, kikiriki, integralni pirinač.

Uticaj računara na vid

Istraživanja pokazuju da svaki peti student ima problem sa vidom i zbog toga nosi naočare ili sočiva. Razlog tako velikog procenta akademaca sa smetnjama u vidu je svakodnevno sedenje ispred kompjutera ili televizije.
Simptomi sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid na blizinu i daljinu, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje i poremećaj percepcije boja. Zato je važno preduzeti sledeće kroake.
* Proveriti da li je osvetljenje dovoljno dobro da se oči ne bi zamarale.
* Povremeno skrenuti pogled sa monitora u neku udaljenu tačku ili gledati kroz prozor jer na taj način se istežu očni mišići.
* Striktno voditi računa o tome koliko se vremena provodi za računarom. Pauze od desetak minuta na svaki sat smanjiće probleme i iritaciju očiju zbog nepravilnog treptanja.
* Proveriti visinu i raspored monitora. I jedno i drugo treba pozicionirati u odnosu na visinu osobe. U mnogim slučajevima monitor je previsok, stolica je preniska, a sto previsok.
* Pažljivo proveriti osvetljenje i odsjaj na ekranu računara. Dnevna svetlost ili druga vrsta osvetljenja ne bi trebalo direktno da padaju na monitor.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +