Odrastanje: Nije loše biti jedinac || Hello Magazin!

Bez obzira na to da li je dete jedinac u porodici ili odrasta u društvu brata ili sestre, ono uvek treba da se oseća kao centar sveta kada je reč o ljubavi. Retko koji bračni par unapred zna koliko će imati dece, jer sticajem različitih okolnosti zadrže se na jednom detetu. I gotovo da ne postoji roditelj koji se nije zapitao da li je dobra odluka da njihovo dete odrasta samo zbog uvreženog stereotipa da su jedinci samoživi, sebični i slabije društveno prilagođeni.
Ukoliko se klonimo predrasuda, shvatićemo da one u većini slučajeva nisu tačne. Neki stručnjaci ističu da je teže vaspitavati jedno dete, jer se deca koja imaju braću ili sestre lakše snalaze u spoljnom svetu, izvan porodice. Razlozi za takav stav su što se deca koja imaju braću i sestre već u porodici sreću sa različitim ličnostima, uče da dele, ali i da rešavaju probleme sa drugima. Roditelji sa jednim detetom ne bi trebalo da osećaju grižu savesti, ali je potrebno da budu svesni opasnosti koje vrebaju u njihovoj preteranoj kontroli i zaštiti. Moraju da znaju da preteranom nadobudnošću nad detetom stvaraju nesamostalnu ličnost koja nije u stanju da bez roditeljske podrške bilo šta uradi.
Osim loših strana odgajanja samo jednog deteta, koje se uglavnom ističu, istraživanja pokazuju da postoje i pozitivne strane. Prva stvar su finansijski resursi koje jedinac ne mora ni sa kim da deli, dok su na emotivnom planu sva ljubav i pažnja usmereni samo na njega, te ne mora da se bore sa braćom i sestrama za mesto.
Svakom detetu su potrebni podrška i podsticaj u nekom segmentu razvoja bez obzira na veličinu porodice u kojoj odrasta, pa se jedinci po tome ne razlikuju od vršnjaka iz brojnih porodica. Ključno pitanje koje treba da postave roditelji je šta njihovom detetu, u psihološkom smislu, možda nedostaje u procesu odrastanja.

PREDNOST JE BITI JEDINO DETE U PORODICI

- Bliži odnos sa roditeljima jer tokom odrastanja razviju veoma blizak odnos sa roditeljima, bliži nego što je to slučaj u porodicama sa više dece.
- Veća roditeljska pažnja zbog čega jedinci obično imaju veće samopouzdanje i bolje izgrađeni stav o svojoj ličnosti. Dobijaju celokupnu roditeljsku pažnju i energiju za koje ne moraju da se nadmeću sa braćom i sestrama.
- Raspolažu bogatijim fondom reči, jer je sva roditeljska pažnja usmerena na njih budući da više razgovaraju.
- Postižu bolje rezultate u školi, imaju više obrazovanje, ambiciozniji su.
- Deca u vrtićima pokazuju bolju sposobnost napredovanja i veću prilagodljivost ostaloj deci.
- Maštoviti su i kreativni, što se pripisuje činjenici da dosta vremena provode sami.

NISU SVI RAZMAŽENI I SEBIČNI
Razmaženi, arogantni, sebični, loše prilagođeni, vole da naređuju, samo su neki od prideva koji se obično pripisuju jedincima. Da se ne bi dogodilo da vaš mališan ima bilo koju od tih osobina, potrudite se da izraste u ličnost spremnu na društvenu interakciju. Često se dete koje odrasta samo oseća povlašćeno jer je naviklo da se sve vrti oko njega, te se u društvu vršnjaka ne snalazi pošto isto očekuje i od njih. Zato je izuzetno važno da se odmalena druži i bude u kolektivu, jer na taj način ne samo da će se socijalizovati i naučiti da sve deli sa decom već se neće osećati usamljeno. Pored toga, naučiće da rešava konflikte i pravi kompromise, lakše će podneti zadirkivanje i naučiće da rešava sitne čarke sa drugarima.
Opasnosti koje vrebaju roditelje jedinaca su preterana kontrola i zaštita. Ukoliko se dete dobro pripremilo na spoljni svet i ako mu dozvolimo da u svoj svet poziva društvo u meri u kojoj je to njemu potrebno, prijatelji će nadoknaditi želju za braćom i sestrama.