Hladni su vam lice i nos? Evo šta nije u redu sa vašim telom

Hladni su vam lice i nos? Evo šta nije u redu sa vašim telom

29/01/2018

0

Temperatura vašeg nosa mogla bi da zavisi od toga koliko vam mozak naporno radi. Naučnici univerziteta Notingem ispitali su neurološke funkcije četrnestero dobrovoljaca i utvrdili da su ispitanici koji su bili više psihički oslabljeni imali hladniji nos, ali i lice. 

Koristili su fotoaparate s toplotnim slikama uz čiju su pomoć pratili rad mozga učesnika za vreme obavljanja mentalnih zadataka. Zaključili su da je temperatura nosa u uzajamnoj vezi s mentalnim radnim opterećenjem, s obzirom na to da mozak pod pritiskom radi na preusmeravanju protoka krvi od lica do njegovih neurona.

- Očekivali smo da će mentalni zahtevi za ispitanike rezultirati fiziološkim promenama, ali direktna korelacija između opterećenja i temperature kože bila je vrlo snažna. Nismo očekivali da će lice postati hladnije. Ovim preciznim načinom procene opterećenja možemo da razvijemo metode koje će pomoći ljudima u vreme velikog stresa - rekao je glavni autor studije dr. Alister Kembel Riči iz Bioengineering Research Group.

Smatra da bi tehnika toplotnog snimanja korišćena u studiji mogla da bude korisna na radnom mestu gde bi se pratilo hoće li se zaposlenici sa visokim nivoom stresa, poput pilota, preopteretiti do te mere da bi to moglo da šteti njihovoj radnoj sposobnosti.

Kembel i kolege sarađuju sa Airbusom da bi ustanovili hoće li postavljanje fotoaparata s toplotnim slikama u kokpitu pomoći u praćenju stresa kod pilota.

Srce lupa, dišete brzo, mišići se stežu

Stres podstiče amigdalu da pošalje poruku hipotalamusu, koja zauzvrat otpušta hormone u središnji nervni sistem, a on pod kontrolom drži disanje, otkucaje srca i probavu. U slučaju neposredne opasnosti otpušta adrenalin, što rezultira bržim otkucajima srca, zatezanjem mišića i bržim disanjem.

Postajete razdražljivi

Nadbubrežne žlezde otpuštaju kortizol, hormon stresa. Ako smo neprestano napeti, nivo kortizola snažno raste, a to može da izazove niz zdravstvenih problema.

Kortizol je hormon koji nadzire našu glad, probavu, krvni pritisak, budnost i san, fizičku aktivnost i sposobnost nošenja sa stresom.

Jedan od ključnih zadataka kortizola je da poveća nivo glukoze u trenucima stresa kako bismo imali dovoljno energije za reakciju borbe ili bubrega, odnosno za suočenje s iznenadnom zahtevnom situacijom. Ali ako stanje stresa postane trajno, energija se iscrpljuje, glukoza sve teže dolazi do ćelija pa može doći do naglog umora, iznenadne vrtoglavice, razdražljivosti i pada nioa šećera u krvi.

Razboleli ste se (ponovo)

Ponovno otpuštanje kortizola kada ste hronično pod stresom, negativno deluje na imuni sistem, ostavljajući ga podložnim prehladama i infekcijama.

Sve se lošije nosite sa stresom 

Kada ste hronično izloženi stresu vaš se mozak, odnosno siva masa smanjuje u delovima povezanim sa emocijama i fiziološkim funkcijama, poput krvnog pritiska, nivoa glukoze u krvi, kažu naučnici sa Jejla i upozoravaju da promene u sivoj masi mogu da budu nagoveštaj budućih psihičkih problema.

Osećate se starijim nego što uistinu jeste

Naučnici sa američkog univerziteta Djuk testirali su DNK dece izložene hroničnom stresu, na primer dece izložene nasilju i zlostavljanju kod kuće. Rezultati su pokazali da je stres prouzrokovao veliku štetu na njihovim ćelijama. Mališani koji su bili izloženi zlostavljanju ili su bili očevici nasilja imali su kraće krajeve hromozoma, što je bio znak da brže stare.

hellomagazin.rs/m.g./M G guliver/thinkstock
Tagovi: stres zdravlje

Pročitajte još

Najnovije vesti