Ako vas izluđuje glasno žvakanje ili srkanje, verovatno patite od mizofonije

Ako vas izluđuje glasno žvakanje jabuke i najradije biste vrištali kada neko pored vas srče supu, imate neurološko stanje koje se naziva mizofonija.

Ovo stanje definiše se kao preterana osetljivost na zvukove poput žvakanja, kašljanja, zevanja i slično. Neki ljudi imaju ozbiljniji oblik mizofonije nego drugi, i njih zvukovi toliko ometaju, da im je ponekad potrebna bihejvioralna terapija.

Ovo stanje zvaničan naziv je dobilo tek 2001. godine, mada se neki skeptici i dalje pitaju da li tako nešto zaista postoji. Međutim, prošle godine je studija dokazala da oni koji pate od ovog poremećaja imaju drugačiji frontalni režanj koji uzrokuje intenzivnu reakciju na buku, i to može da dovede do ubrzanog rada srca i znojenja.

"Nadam se da će ovo razuveriti one koji pate od toga. Ja sam bio jedan od skeptika dok nisam video pacijente na klinici i shvatio koliko su njihovi simptomi slični", kaže profesor kognitivne neurologije Tim Grifits.

A druga studija sprovedena u februaru je utvrdila da mizofonija može da utiče na sposobnost učenja. Sudeći prema istraživanju objavljenom u žurnalu Primenjene kognitivne psihologije, zvuk tako suptilan kao što je žvakanje žvakaće gume, dovoljan je da utiče na akademske sposobnosti.

"Neki ljudi su naročito osetljivi na relativno suptilne zvukove poput žvakanja žvake, i ta osetljivost je dovoljna da im oteža učenje", kaže koautor sstudije Logan Fiorela.

Istraživači su grupi od 72 studenata dali test, a polovina njih je sedela u prostoriji sa osobom koja žvaće žvaku. Svi su radili isti test, a lošije rezultate ostvarili su oni koji su bili u grupi sa osobom koja ih je žvakala žvakaću gumu.

Fiorela primećuje da niko od ovih studenata nema klinički ozbiljnu mizofoniju, ali da je ovaj zvuk ipak uticao na njih.

"To je posebno važno za one koji pate od ozbiljnijeg oblika mizofonije. Trebalo bi da izbegavaju mesta gde ima mnogo zvukova koji će biti okidači – gde ljudi žvaću, kašlju, pritiskaju hemijske, šuškaju papirima...", savetuje Fiorela. "Kada je to nemogće, istraživači predlažu korišćenje čepova za uši, fokusiranje na sopstvene zvukove ili pozitivni unutrašnji dijalog".