Met Dilon stiže na Kustendorf

Poznati holivudski glumac Met Dilon biće gost predstojećeg festivala Kustendorf na Mećavniku, objavljeno je na koferenciji za medije u Ministarstvu kulture i informisanja.

Dilon će održati radionicu studentima a u njegovu čast će biti prikazan kultni film "Dragstor kauboj" Gasa van Santa. "Dilon dolazi sa devojkom", rekao je u šali Emir Kusturica.

12. Kustendorf održaće se od 11. do 16. januara na Mećavniku. Festival će otvoriti dokumentarni film "Pepe, jedan uzvišen život" Emira Kusturice, posvećen Hoseu Muhiki, koji je svetsku premijeru imao u Veneciji. To je priča o "najsiromašnijem predsedniku na svetu", bivšem vođi Urugvaja.

- Muhika ima mnogo godina i veliko je pitanje da li će prisustvovati otvaranju. Ja pokušavam sve da ga dovedem. Ako ne bude on, biću ja, sa ovoliko godina - rekao je Kusturica, inače osnivač festivala koji se ove godine održava pod sloganom "Savršenih dvanaest".

On je, međutim, na početku konferencije za novinare imao potrebu da razjasni pisanja nekih medija s jeseni prošle godine koji su se pitali da li je Kustendorf privatni festival.

- Odgovaram da nije. To je festival Ministarstva kulture i informisanja na kojem naša mala firma pokušava da održi onaj nivo koji je započet pre 12 godina - objasnio je reditelj. Kako je ministar kulture Vladan Vukosavljević otkrio, za Kustendorf je izvdojeno 25 miliona dinara, "a da je bilo više para, pomogli bismo i više".

Kvalitet festivala, nastavio je Kusturica, meri se po dobrim radionicama, kvalitetnim gostima i "impozantnom broju od 718 prijavljenih studentskih filmova, za razliku od prvog festivala kada je bilo 140 prijava", napomenuo je Kusturica.

Od toga je za takmičarski program odbrano 21 ostvarenje: 15 igranih, tri dokumentarna, dva animirana i jedan eksperimentalni kratkometražni, autora iz Švajcarske, Australije, Srbije, Norveške, Republike Srpske, Poljske, Rusije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Meksika, Španije, Makedonije, Turske i sa Filipina. Srpsku kinematografiju će predstavljati "Kostakurta" Saše Karanovića i "Jesenji valcer" Ognjena Petkovića.

U okviru programa "Savremene tendencije" biće prikazani filmovi "Srećan kao Lazaro" Aliče Rorvaher, "Dogman" Matea Garonea, "Papa Franja: Čovek od reči" Vima Vendersa, "Bliski neprijatelji" Davida Olofena, "Nežna ravnodušnost sveta" Adilhana Jeržanova i "Dečaci ne plaču" braće Damijana i Fabija Dinoćenca.

"Retrospektiva velikana" posvećena je Metu Dilonu, u čiju čast će biti prikazan "Dragstor kauboj" Gasa van Santa, Seržiju Lopesu (Vestern) i Slavku Štimcu (Sjećaš i se Doli Bel?", "Vuk samotnjak").

 

Takođe, u okviru ove programske celine održaće se i projekcije filmova Miloša Formana "Svlačenje" i Bernarda Bertolučija "Dvadeseti vek", autora koji su nas ove godine napustili.

Američki glumac Met Dilon održaće radionicu na festivalu, a sem njega gosti će biti i glumci Serđi Lopes, Slavko Štimac, Adrijano Tardiolo i Luka Čikovani (iz filma "Srećan kao Lazaro), reditelji braća Dinoćenco, Olofen i Jeržanov i producent Andrea Gambeta (Papa Franja).

 

U selekciji "Novi autori" biće predstavljen prvi dugometražni film crnogorskog reditelja Ivana Salatića "Ti imaš noć", dok će specijalnu projekciju imati i film "Devojke u igri" Aline Skšeševske.
O nagradama (zlatnom, srebrnom i broznanom jajetu) odlučivaće Dijana Požarskaja, ruska glumica, Slobodan Despot, izdavač i pisac srpskog porekla koji piše na francuskom i Tankred Ramon, francuski reditelj dokumentarnih filmova. Nagradu "Vilko Filač" za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Almatje.

- Ovi filmovi su nastali u vremenu kada se jedva i zna šta je danas film i kada obična poseta prijatelju u kuću vaš pogled odvuče na veliki ekran u kome jedno sedmogodišnje dete skroluje stotine i stotine naslova, pokušavajući da odebere film. Ja se samo pitam, ko će u budućnosti biti taj koji će mu preporučiti jedan od tih filmova? Bojim se da to niko neće moći da uradi. Nova tehnologija nam nalaže potpuno otuđenje koje će doći jednog dana sa veštačkom inteligencijom pa će neki čovek - iako i danas ima reditelja koji ne dolaze na snimanje - jednostavno da isprogramira šta se tamo (na setu) dešava. Sve su to crne perspektive protiv kojih se ovaj festival bori - rekao je Kusturica.