Badnji dan je pun rituala i simbolike || Hello Magazin!

Srpska pravoslavna crkva i vernici 6. januara praznuju Badnji dan. To je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić.

Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Paljenje badnjaka je u vezi s ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog Sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Pročitajte Aca Ilić i Bilja Jevtić imaju posebno pravilo za Badnji dan i Božić

U našem narodu ustaljeno je da se porodica okupi u domu, za posnom trpezom. Domaćice će na sto prvo izneti razne žitarice, suve šljive, orahe, jabuke.

Ranije se za Badnje veče obedovalo na slami, prosutoj po kućnom podu, a pojedine porodice sada ispod stola za kojim se večera ostavljaju malo slame.

Mnoge običaje vezane za Badnji dan, koje su Srbi nasledili od predaka, i danas se poštuju. Ovo su neka od verovanja koja su se zadržala u seoskim sredinamaa.

Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.

Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

Za Badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju celi orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.

Posle večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.

Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.

U urbanim sredinama Badnji dan se proslavalja u skladu sa savremenim načinom života. Umesto seče badnjaka, grane se često kupuju u obliku malih snopova ukrašenih crvenim trakama, dok se loženje badnjaka svodi na paljenje simboličnih grana. Porodica se okuplja za posnom trpezom, dok neki običaji, poput unošenja slame, ostaju sačuvani u ruralnim sredinama.

Bez obzira na promene, Badnji dan i dalje ostaje vreme porodičnog jedinstva, poštovanja tradicije i duhovnog mira, pripremajući vernike za radosnu proslavu Božića.