Meteoropatija – kad vreme utiče na zdravlje || Hello Magazin!

Još su stari Grci znali da postoji povezanost vremenskih prilika i zdravlja ljudi. Hipokrat, otac moderne medicine je posebno istakao važnost sagledavanja vremenskih prilika prilikom procene zdravstvenog stanja nekog čoveka i određivanja terapije. Danas, kada su vremenska kolebanja jako izražena interesovanje za uticaj vremena na zdravlje sve više raste pa je shodno tome i razvijena nova grana meteorologije, biometeorologija.

Ljudski organizam kao deo prirode ali i njen produkt prati spoljašnje uticaje i adekvatno reaguje, što se manifestuje pojavom različitih tegoba. Kod mladih i zdravih ljudi ove tegobe su blage i skoro neprimetne dok kod starijih i hroničnih bolesnika mogu biti toliko izražene da zahtevaju poseban tretman a u nekim slučajevima i hospitalizaciju.

Tegobe se ne javljaju uvek istovremeno kada i vremenske oscilacije, često se javljaju neposredno pre ili posle vremenskih promena. Šta se u organizmu tačno odigrava pa on na ove pojave reaguje, bez obzira na razvoj medicine kao nauke, još uvek nije tačno utvrđeno ali s druge strane to nije razlog negiranja da uticaji vremena na zdravlje postoje.

Ko je najosetljiviji na vremenska kolebanja?

Gotovo sve osobe reaguju na nepovoljne vremenske prilike ali su najosetljivije one koje pripadaju grupi meteoropata. Meteoropata je čovek kod koga su pojava tegoba ili pogoršanje osnovne bolesti redovno povezani sa određenim vremenskim prilikama. Meteoropatske reakcije nisu rezervisane samo za bolesne ljude već se javljaju i kod inače potpuno zdravih osoba. Statistički meteoropate su najčešće žene srednjih godina, hronični bolesnici, starije osobe.

Šta su meteoropatije?

Dr. Angelico Brugnoli sa Instituta klimatološke medicine „Centra za istraživanja medicinske bioklimatologije, biotehnologije i medicine prirode”, Univerziteta u Milanu, meteoropatiju definiše kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promene jednog ili više meteoroloških faktora. Pod meteorološkim faktorima podrazumeva: temperaturu i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kišu i grmljavinu kao i efekat jonizacije.

Kako se meteoropatije manifestuju?

U zavisnosti od starosti, pola kao i opšteg zdravstvenog stanja i tegobe koje su uzrokovane vremenskim oscilacijama se razlikuju. Kod zdravih i mladih ljudi one su i slabije izražene. Najčešće su to: umor, promene rasoploženja, smanjena koncentracija, apatija, poremećaj spavanja. Mogu se javiti i glavobolje, reumatski bolovi, bolovi na području starih povreda i ožiljaka, nesvestica, vrtoglavica, kao i srčane tegobe (lupanje srca, porast krvnog pritiska). Kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika pored ovih tegoba koje su jače izražene, javlja se i pogoršanje simptoma osnovne bolesti pa je tako:

• Kod srčanih bolesnika, pušača i starijih osoba, zapaženo povećanje učestalosti srčanih i moždanih udara.
• Kod osoba koje imaju bolesti respiratornog trakta veća je učestalost pojave astme, upale bronhija i pluća.
• Kod osoba koje imaju kamence povećana je učestalost bubrežnih i žučnih napada.
• Kod čiraša je povećana učestalost pojave bolova.

Kako se objašnjava pojava ovih tegoba ?

Određena vremenska stanja pri dužem zadržavanju iznad jednog područja uslovljavaju određeno adaptiranje organizma. Međutim, ukoliko oganizam nije u mogućnosti da se brzo prilagodi na naglu vremensku promenu reaguje tako što hipofiza povećava lučenje ACTH ili hormona stresa. Kod meteoropata se javlja osećaj teskobe i razdražljivosti. Istovremeno se smanjuje lučenje endorfina, koji je inače prirodno sredstvo protiv bola pa se prag bola smanjuje a subjektivni osećaj bola se pojačava. Drugi razlog pojačanja bola objašnjava se zakonima fizike. Usled pada atmosferskog pritiska dolazi do širenja tečnosti i gasova, izuzetak nisu ni sinovijalna tečnost i vazduh unutar zglobnih ovojnica, što može da uzrokuje pritisak na tkivo koje je pod upalom ili povredom pa se bol pojačava. Na isti način se pojačavaju i sinusne glavobolje itd.

Dolazak hladnog fronta povećava učestalost srčanih i moždanih udara. Na hladnoću organizam reaguje tako što se krvni sudovi kontrahuju kako bi se smanjilo odavanje toplote. Ovo za posledicu ima povećanje otpora u kardiovaskularnom sistemu, srce se dodatno opterećuje i krvni pritisak raste. Nasuprot niskim temperaturama visoke temperature deluju tako što se krvni sudovi šire i krvni pritisak pada. Da bi se telo rashladilo pojačano je znojenje pa samim tim i gubitak tečnosti. Ukoliko se tečnost ne nadoknađuje dolazi do dehidratacije, mozak se slabije snabdeva krvlju pa se javljaju nesvestice i vrtoglavice. Krv postaje gušća pa se povećava sklonost ka zgrušavanju i samim se povećava i mogućnost nastanka srčanog i moždanog udara.

Da li je moguće ublažiti negativni uticaj vremenskih prilika na zdravlje?

Da bi ste ublažili negativan uticaj vremenskih prilika na zdravlje može Vam pomoći biometeorološka prognoza. Biometeorološka prognoza sadrži opis meteorološke situacije i najavljuje dolazak onih vremenskih prilika koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi. Na osnovu ove prognoze osetljivim osobama se daju i saveti o ponašanju, npr izbegavanje fizičke aktivnosti, poseban oprez itd… Cilj prognoze je da se osetljive osobe blagovremeno upozore kako bi se vremenski uticaji na njihovo zdravlje sveli na minimum.

Generalno, preduslov za dobro zdravlje pa samim tim i ublažavanje uticaja meteoroloških kolebanja su: pravilna ishrana, unos dovoljnih količina tečnosti (najbolje vode), dovoljno sna. Ukoliko osoba koja je meteoropata je istovremeno i hronični bolesnik neophodno je da se pridržava propisane terapije i da ukoliko primeti da se stanje pod uticajem vremena pogoršava obavesti svog lekara kako bi se terapij dodatno prilagodila. Meteoropate bi trebale da bar pola sata dnevno provedu na svežem vazduhu, daleko od saobraćajne gužve i ulične vreve. Preporučuje se pešačenje kao i tuširanje naizmenično toplom pa hladnom vodom kako bi se ubrzala cirkulacija.

Na vremenske prilike posebno su osetljivi ljudi koji boluju od sledećih bolesti:

Artritis – je bolest koja se odlikuje bolom i ukočenošću zglobova i okolnog tkiva. Postoji više vrsta artritisa ali su najzastupljeniji reumatoidni i osteoartritis. Studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Pesilvanija jasno je pokazala da povezanost vremenskih prilika i stanja bolesti, postoji. Nagle promene vremenskih faktora poput barometarskog pritiska i vlažnosti dovode do intenziviranja bola kod pacijenata sa artritisom dok niske temperature pojačavaju ukočenost.
Fibromialgijski sindrom – je hronično oboljenje koje karakteriše umor koji je udružen sa bolom u mišićima, tetivama i ostalim vezivnim tkivima. Najčešće se javlja kod žena a na pogoršanje stanja utiču stres i vremenske promene. U jednom izveštaju 90% pacijenata koji pate od ovog sindroma je izjavilo da se oseca loše tokom hladnog i vlažnog vremena. Promene barometarskog pritiska takođe utiču na pogoršanje stanja.

Migrene su glavobolje koje su uzrokovane kontrakcijom ili dilatacijom krvnih sudova mozga. Bol se javlja u jednoj polovini glave ili lica. Pacijenti, ne retko osećaju mučninu, osetljivi su na svetlosne podražaje i zvuk. Okidači migrenoznih napada mogu da budu: stres, hormonski disbalansi, hrana ali i vremenske prilike. Naučnici New England Centar for Headache su utvrdili da je više od polovine migrenoznih bolova uzrokovano vremenskim prilikama. Okidač za pojavu migrene može biti nagla promena vremenskih uslova kao i suvo i hladno vreme. Doktori savetuju svojim pacijetima da vode dnevnik glavobolja kako bi se ustanovila veza sa određenim vremenskim uslovima, što bi omogućilo adekvatnu prevenciju.
Glavobolje usled sinusitisa. Paranazalni sinusi su koštane šupljine koje su ispunjene vazduhom i prekrivene su respiratornom sluzokožom. Funkcija sinusa nije potpuno razjašnjena. Pretpostavlja se da im je uloga vlaženje i zagrevanje udahnutog vazduha. U fiziološkim okolnostima sinusi su sterilni, bez bakterija ali u slučaju razvoja upale u njima se nakuplja sekret što predstavlja pogodno tlo za njihov razvoj. Veruje se da promene barometarskog pritiska uslovljavaju nastanak sinusne glavobolje. Skorašnje studije su pokazale da većina ljudi koji su mislili da boluju od sinusnih glavobolja, zapravo imaju migrenozne glavobolje pogotovo u slučajevima kada su vremenske prilike okidač za njihov početak.

Multipla skleroza – je hronična neurološka bolest čiji su simptomi: gubitak koordinacije pokreta, zamućena slika, nerazgovetan govor, izuzetan zamor itd. Studije su pokazale da se kod većine obolelih od ove bolesti simptomi pogoršavaju kada su spoljne temperature visoke kao i u slučajevima kada se pregreju. Ovim pacijentima letnje kiše i zahlađenje donose olakšanje.
Astma – se manifestuje otežanim disanjem koje nastaje usled opstrukcije respiratornih puteva. Istraživanja su pokazala da kada je vreme hladno i suvo veći broj asmatičnih pacijenata ima pogoršanje stanja u tolikoj meri da moraju biti hospitalizovani. Napadi astme se mogu javiti i u proleće i leto i nastaju kao posledica povećanja koncentracije polena zagađenja i u vazduhu.

Raynaudov fenomen– je stanje u kome dolazi do kontrakcije krvnih sudova na jednom ili više prstiju noge zbog čega se cirkulacija prekida i prsti postaju plavičasti ili beli. Bol se retko javlja. Ovo stanje može da traje nekoliko minuta ali u nekim slučajevima i do jednog sata. Generalno, ne dolazi do oštećenja tkiva, već samo do prolazne paralize zahvaćenih prstiju. Dokazano je da su glavni okidači za nastanak ovog fenomena emocionalni stres i hladno vreme.
Hipertenzija – Visok krvni pritisak ili hipertenzija je često razlog angažovanja Službe hitne medicinske pomoći. Hipertenzija je često udružena sa drugim oboljenjima kao faktor rizika (angina pektoris i infarkt miokarda). Tegobe poput: glavobolje, vrtoglavice, nesanice i aritmija javljaju se kod hipertenzivnih bolesnika od 15 do 24h pre intenzivne vremenske promene. Akutna pogoršanja su izrazita kod pada atmosferskog pritiska i temperature, pojačanog vetra, prolaska hladnog fronta.