Da li od stresa može prerano da se osedi?

Zbog čega neko rano osedi a neko i u pedesetim godinama jedva da ima koju sedu vlas? Odgovor na ovo pitanje dugo je mučio naučnike, koji i dalje pokušavaju da pronađu način da obrnu proces. Zbog čega uopšte sedimo i šta doprinosi tome da neko osedi već u dvadesetim godinama?

Kosa sedi jer pigmentne ćelije nazvane melanociti u osnovi svakog folikula kose budu oštećene tokom bolesti, zbog okruženja ili jednostavno od starosti.

Nije moguće odrediti jedinstveno vreme kada neko počinje da sedi, ali najčešće je to tokom četrdesetih ili pedesetih godina, a u kojim će to godinama tačno biti zavisi od gena, pola i porekla, kako kaže dr Džejms Kirkland iz Majo klinike. Žene svakako sede kasnije nego muškarci, beli ljudi ranije nego oni tamnije puti, ali genetika je u slučaju dobijanja sedih primarna. To znači da ako su jedan ili oba roditelja imali sede u ranim godinama, i njihovo dete sigurno će početi da dobija sede u ranijem dobu.

Pušenje takođe može da ubrza promenu, a rane sede mogu da budu znak i autoimune bolesti, problema sa štitnom žlezdom ili sa srcem.

"Ako imate srčano oboljenje i vaša kosa je seda, to je znak pogoršanja bolesti", kaže dr Kirkland.

Istraživanje je pokazalo da su neki od logoraša tokom Drugog svetskog rata, zbog lišenosti pravilne ishrane, takođe preterano i prerano osedeli, kaže dr Vilma Bergfeld, dermatolog sa Klivlend klinike, koja se specijalizovala za probleme sa kosom. "Sve je određeno zdravljem ćelija za proizvodnju pigmenta", kaže doktorka. Ona kaže da ne poznaje nikoga ko je dobio sede zbog naglog gubitka kilograma ili preteranog vežbanja. Gubljenje preko dvadeset kilograma ili odlazak na hemioterapiju pre će izazvati gubljenje kose nego promenu njene boje.

Ne postoje lekovi koji bi mogli da obrnu proces, iako je minoksidil, koji se koristi kod gubitka kose, u fazi testiranja jer su lekari primetili da bi ponekad uticao i na boju kose a ne samo na opadanje, ukazujući na to da je podmlađivao melanocite.

I dalje, međutim, nije jasno da li hronični stres može da učini da neko osedi. Studije koje povezuju stres sa bojom kose i dalje su nedovoljne, iako u praksi postoje brojni primeri da je neko osedeo tokom jako stresnih perioda, kaže dr Kirkland.

"Konsenzus je da stres može to da učini, ali to je više osećaj nego ubedljiv dokaz", kaže dr Kirkland.