Počinje zimsko računanje vremena: Kako to utiče na naš organizam?

Zimsko računanje vremena počinje u nedelju, 29. oktobra u 3.00 sata ujutru pomeranjem kazaljki za jedan sat unazad.

Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letnje računanje vremena.

Pomeranje vremena se obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Inače, prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije.

Tokom poslednjeg veka, model pomeranja kazaljki na satu prihvatla je cela Evropa i Severna Amerika, dok je u ostalim delovima sveta letnje računanje vremena poznato samo u nekoliko zemalja poput Irana, Mongolije, Brazila ili Namibije.

Nagle promene vremena utiču i na zdrave osobe

Do pre nekog vremena letnje računanje vremena sprovodila je i Rusija, ali odlukom Vladimira Putina to je ukinuto. Turska je od prošle godine uvela stalno letnje računanje vremena i za razliku od ranijih godina neće primenjivati vraćanje kazaljki na satovima u skladu sa zimskim računanjem.

Da postoji veza između promene vremena i zdravlja ljudi zapazio je još Hipokrat. On je uočio da klimatske, tj. vremenske promene, utiču pozitivno i/ili negativno na ljude, što zavisi od sredine u kojoj čovek živi, njegovog prilagođavanja, psihofizičkog i zdravstvenog stanja, životne dobi. Kako na naš organizam utiče vraćanje kazaljki za jedan sat u nazad?

Švedski naučnici nedavno su upozorili da se prelaskom na letnje računanje vremena povećava opasnost od srčanog udara, dok pomeranje sata na zimsko vreme smanjuje tu opasnost. Stručnjaci iz Instituta Karolinska u Stokholmu utvrdili su da se broj srčanih udara smanji se za pet odsto nakon pomeranja sata na zimsko vreme.