Nataša Ninković i Sergej Trifunović u filmu "Ajvar": Priča o ljubavi, izborima, otuđenju i iseljenju

U utorak u Užicu snimljen poslednji kadar novog domaćeg igranog filma „Ajvar“, sa Natašom Ninković i Sergejem Trifunovićem u glavnim ulogama, u produkciji filmske kuće „Biberche“, a po scenariju koji potpisuju Ana Maria Rossi i Maja Todorović.

Tim povodom rediteljka Ana Maria Rossi rekla je:

- Ovo je priča o rastanku, nečem tako univerzalnom, a uvek ličnom.  To je generacijska priča ljudi mojih godina, a to su četrdesete, onih što su zakačili i najbolje i najgore iz naše recentne istorije. "Ajvar" je pre svega priča o ljubavi, o izborima, o udaljavanju, o otuđenju, o iseljenju. O hrabrosti da se ode i hrabrosti da se ostane na jednom mestu i sa jednom osobom. Svaki moj prijatelj koji je emigrirao odavde zna kako se pakuje ajvar u kofere. Taj ajvar je metafora jednog izbegličkog života, u isto vreme i naš koren, i naš usud. Moj najličniji motiv bilo preživljavanje kraja jedne ljubavi i dostojno opraštanje sa nečim što nas je životno odredilo i što ćemo nositi sa sobom i posle rastanka. Sada, kad je snimanje završeno i još uvek nam nije splasnuo adrenalin, čini mi se da smo snimili nešto važno, intimno i dirljivo. Svi smo dali sve od sebe, bez kalkulisanja, ogolili smo se emotivno koliko smo umeli, u nadi da će i oni koji budu gledali ovaj film prepoznati da su sve velike priče obično u nama samima. Film je snimljen za pet nedelja u Beogradu, Stokholmu i Užicu. Imala sam sreće i pameti da radim sa odličnom ekipom pa nisam ni osetila presiju onog što sa sobom nosi prvi dugometražni film. Ako je to lična karta autora, ja sam srećna što će baš „Ajvar“ biti moja.

Glumci su rekli da su uživali u zajedničkom radu, da je atmosfera na snimanjima bila drugarska i pozitivna i da jedva čekaju da vide film u bioskopima.

“Ajvar” je film o ljubavi i preživljavanju njenog gubljenja.

Vida  (Nataša Ninković) i Bane (Sergej Trifunović) su bračni par koji već duže vreme živi u Skandinaviji. Imaju uspešne karijere, dovoljno novca za pristojan život i psa, ali nemaju decu. U Beogradu Vida ima majku Nadu (Vesna Čipčić) koja od smrti Vidinog oca živi virtuelni život, noseći godinu dana njegovu  urnu sa sobom gde god da ide. Bane u Beogradu ima mladu ljubavnicu, za koju je Vida saznala  i o tome ćuti. U Srbiju dolaze za praznike, kada se odvija  uigrana koreografija koja se mnogo puta ponovila u njihovim gastarbajterskim životima, ali ovog Uskrsa očekuje ih neki drugi život, na koji nisu navikli. Neizgovoreno, a konstantno prisutno pitanje nemanja dece, prevara, otuđenost u porodici, sve oko njih vrišti na rastanak i na kraj. Samo ga treba preživeti.

Direktorka fotografije je Maja Radošević, scenografkinja je Mina Lazarević, kostimografkinja je Ksenija Terzović, a montažer je Mateja Rackov. Glumačku ekipu, pored  Nataše Ninković i Sergeja Trifunovića čine Miodrag Krstović, Pavle Pekić, Gordan Kičić, Igor Borojević, Aleksandra Janković, Vesna Čipčić, Ivana Šćepanović, Paulina Manov, Branka Petrić, Mirko Vlahović, Srđan Miletić.