Kako zaštititi dete od gripa i šta uraditi ako se zarazi

Deca u vrtićima ili školama češće oboljevaju od gripa jer boravak u zatvorenim prostorima gde je mnogo ljudi omogućava lako prenošenje virusa i zapravo je vrlo teško prevenirati kapljične infekcije. Uz to, deca su zaraznija od odraslih i duže šire virus gripa, a češće su hospitalizovana zbog gripa nego zbog drugih zaraznih bolesti, i to najčešće u uzrastu do dve godine.

Pedijatri savjetuju kako prepoznati gripu kod djece i kako ih zaštititi.

1. Grip se razvija brže

Grip se obično razvije mnogo brže od prehlade i praćen je vrlo visokom temperaturom. Dete je vrlo iscrpljeno, dezorijentisano, ima glavobolje i bolove u mišićima što kod prehlade nije slučaj. Prehlada obično ne izaziva temperaturu, ako se i pojavi, temperature su niže. Bolest zahvata samo gornje disajne puteve pa su znaci oboljenja blaži i kraće traju. Vodeći znak je sekrecija iz nosa i kašalj, a bolova u mišićima i glavobolje nema kao kod gripa.

2. Brzi test na grip

Simptomi gripa mogu varirati od deteta do deteta tako da, posumnjate li da se radi o gripu, najbolje je da nazovete lekara. Streptokokna upala grla ili upala pluća simptomima takođe mogu da nalikuju gripu ili prehladi. Lekar može dete da pošalje na dodatne pretrage da bi bio siguran da je u pitanju virus gripa. Danas se to vrlo lako dokazuje brzim testom iz brisa nosa.

3. Mirovanje i dovoljno tečnosti

Ako dete oboli od gripa, obvezno treba da miruje. Važno je unositi dovoljno tečnosti da ne dehidrira zbog povišene telesne temperature. Temperaturu snižavati oblozima i tuširanjem i isključivo preparatima za decu na bazi paracetamola ili ibuprofena. Paracetamol se dozira 10 do 15 mg na kg telesne težine, u razmaku od oko 6 sati po dozi. Još je moguće davati i ibuprofen 20 do 30 mg na kg težine, dva do tri puta dnevno. Deci nikako ne davati aspirin ili andol za smanjenje temperature i ublažavanje bolova jer bi mogao da izazove Reyev sindrom koji može da ima i fatalan ishod.

4. Oporavak traje dugo

Virus gripa će znatno oslabiti detetov organizam pa vreme oporavka traje oko mesec dana što je duže nego kod prehlade. Mirovanje i pojačan unos tečnosti najvažnije je da se grip jednostavno preboli.

ČETIRI VAŽNA PRAVILA: Kako sprečiti širenje virusa

Preporuke važe i za decu i za odrasle. Dakle, dok uvodite mere opreza za dete, učinite to i za sebe

1. Dečji nos uvek mora da bude prohodan.

Fiziološkim rastvorom ili hipertoničnim rastvorom morske vode jednom do dva puta dnevno isperite nos i osiguraćete higijenu nosne šupljine i prevenirati infekcije grla, uha, ali i pluća.

2. Perite ruke toplom vodom i sapunom što češće.

3. Često provetravajte prostoriju u kojoj se boravi. Izbegavajte da vodite decu u zatvorena mesta ili mesta gdje cirkuliše veliki broj ljudi kao što su trgovački centri.

4. Ojačajte imuni sistem zdravom i uravnoteženom ishranom s mnogo supa, voća, povrća i variva. To će osigurati vitamine C, D i B i pomoći organizmu da se delotvorno bori protiv zaraze. Boravite na svežem vazduhu bez obzira na hladnoću, ali dete toplo obucite.

 

1. Zašto vakcinisati decu protiv gripa?

Preporučuje sa vakcinacija dece protiv gripa ako su inače sklona respiratornim infekcijama ili boluju od neke hronične bolesti.

2. Kada antibiotik pomaže?

Antibiotik pomaže samo ako je došlo do bakterijske superinfekcije. Kod dece je to najčešće upala srednjeg uha ili upala pluća.

3. Sme li mama da doji ako ima grip?

Opšti stav je da se ne preporučuje dojenje, posebno ako je majka visoko febrilna i uz to uzima lekove koji inače nisu predviđeni za upotrebu kod dojenčeta. Potrebno je izdajanje mleka kako ne bi došlo do smanjivanja ili prekida laktacije. Grupe za podršku dojenju imaju nešto drukčiji stav: ako majka dobije virozu, temperaturu, grip i slično, ne bi trebala da prekida dojenje jer majčino telo prirodno počinje da stvara antitela koja se dojenjem prenose i bebi, tako da se donekle štiti i dete. Osim toga, kad majka počne da oseća simptome bolesti, njena je beba već neko vreme bila izložena uzročnicima bolesti.