Divlja lepota Prokletija

Stazama planinskog venca koji se prostire u tri države. Mnogi planinari iz cele Evrope leti rado posećuje ove vrleti

Zupčaste zidine Prokletija, ukrašene vitkim tornjevima oblikovanim erozijom, istovremeno izazvaju divljenje i zaprepašćenje posmatrača koji dođu u podnožje ovog masiva s kojeg jure bistre reke lomeći se u belim hučnim slapovima. Na tim silnim kraškim zidinama, i posle mnogo miliona godina, vide se jasni tragovi porođajnih muka Zemlje u vreme rađanja planina.

Prokletije se prostiru od Metohije, na jugu Srbije, preko Crne Gore, pa da Albanije, a najposećeniji je, zbog bezbednosti i turističke infrastrukture, crnogorski nacionalni park. Pošto se u njemu kampuje, poslednje snabdevanje namirnicama obavlja se u varošici Gusinje, odakle mnogobrojni posetioci, bilo da su ljubitelji planinarenja ili mauntibajkinga, kreću ka selu Vusinje.

Glavna ruta ka srcu planina počinje kraj desetak metara visokog slapa Grlje, koji se, grmeći, survava u ponor, brzu i bistru planinsku reku koja teče uz makadamski put kroz prelepu ledničku dolinu Ropojane. Tuda je sve do početka 20. veka prolazio važan karavanski drum od Skadra ka Peći, a u Prvom svetskom ratu su ovuda, po najstrašnijoj zimi, išle kolone izbeglica iz Srbije.

Leti je ova staza izuzetno popularna - na njoj se mogu naći ljubitelji planinarenja iz cele Evrope, a najviše je gostiju iz Srbije koji obično iskoriste vikend za uživanje na Prokletijama. Reporter "Novosti" se u te vrleti uputio zajedno s planinarima beogradskih klubova "Kopaonik" i "Prtilice" koji su krenuli u osvajanje Rosnog vrha, najviše tačke Crne Gore, na 2.528 metara nadmorske visine.

Oni su, prateći trasu starog karavanskog puta, stigli do Zastana, skrovitog platoa u središtu visoke stenovite krune. Tu se nalazi napuštena karaula Vojske Jugoslavije koju danas za smeštaj koriste planinari i pastiri koji napasaju stoku mirisnim biljem, među kojim je čak 60 lekovitih vrsta.

U Zastanu, oni koji žele da uživaju u savršenoj tišini prokletijske noći i bleskanju miliona svitaca spavaju u šatorima, a zimogrožljiviji u karauli.

Rano ujutro, planinarske ekipe na izvoru ledene vode uzimaju zalihe za naporne staze koje vode do Jezerskog vrha, najviše tačke Prokletija, nekoliko kilometara u dubini Albanije, i nešto nižeg Rosnog vrha, u Crnoj Gori.

Ovi vrhovi se iz nekog razloga danas nazivaju albanizovanim verzijama srpskih imena, Maja Jezerce i Maja Rosit.

Hodajući dolinom Ropojana, posetilac ostaje bez daha pri pogledu na neverovatne vertikalne nazubljene zidove Prokletija na kojima akrobatski i uporno rastu žilavi borovi.

Oko dva i po kilometra od vodopada Grlje nalaze se prolećno penušavo vrelo i vodopad Skakavac i prelepo, kristalno bistro jezerce Savino oko, nazvano tako u čast srpskog svetitelja. Sve vreme kraj staze se mogu brati mirisne crvene šumske jagode, koje su poslastica i za planinare i za ovdašnje medvede, zbog kojih lokalni pčelari drže košnice u metalnim kavezima.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +