Strah od samoće: Čemu nas uče popularne novogodišnje reklame? (video)

Zašto smo svi gledali reklamu o deki Poljaku koji pod stare dane uči engleski? Ne, nije to migrantska priča, mnogo je univerzalnija...

- Znamo svi onu reklamu od prošle nedelje. Onaj Poljak, stariji gospodin, koji dobija poštom udžbenike za engleski. I kreće da uči i uči i uči. Tu su u njegovom stanu i gumena patka, pas od mesa i... samo udžbenici jer deka je sam. To je jasno a biva podvučeno na kraju. Reklamu su šerovali mnogi sajtovi širom sveta, reklama je izazavala nesvakidašnju pažnju celog sveta, a tokom vikenda stigla je i analiza - započinje svoju priču Branko Rosić za Nedeljnik.

- Okej, ko je gledao, gledao je pa mogu reći da se na kraju reklame prikazuje dolazak ovog deke u London kod sina koji je oženjen crnkinjom ili mulatkinjom, i dekin unuk zbog kog je on i preduzeo zadocnelo učenje stranog jezika. Misliš se toliko muke samo da bi na engleskom rekao: "Ja sam tvoj deda".

Ali dirljivo je, i odlična je ta reklama, zaista - objašnjava on.

Analitičari su odmah dešifrovali njenu popularnost činjenicom da je ovo vreme migranata pa i Srbi imaju nekog ko je u Londonu, Torontu, Melburnu...

Taj poljski deka mogao je biti i srpski, bugarski kao i bilo koji drugi deka iz zemlje sa minimumom BDP-a. Jer svako od nas ima nekog tamo. U zavetrini Bregzita možemo reći da u reklami sve puca od političke korektnosti. Deda i sin Poljaci, snajka crnkinja i punokrvni engleski crni taksi. Da stvari nisu baš tako idilične na terenu potvrdili su postovi onih koji su rekli da je deda zalud učio engelski, jer Englezi preziru Poljake koji im uzimaju poslove po Britaniji. Život nije reklama, a to je rekao i Bregzit i postovi koji su naduvali i dedu i unuka iz ove reklame.

- Odbaciću ja sve analize i koncentrisati se na moju verziju istrage o popularnosti ove reklame. Po meni, tajna nije u u imigrantskoj solidarnosti već u seti. U strahu od starosti i prazničnoj melanhonliji koja nekad pretekne i u depresiju. Puštao sam reklamu nekolicini ljudi i poneki od njih su reagovali s nečim bliskim plaču. Plač nisu izazavali gastarbajterski bluz i tuga da je neko tvoj tamo daleko gde sunce tuđeg neba ne greje kao ovo srpsko...

Ne, taj plač je bio strah od samoće i starosti koji isijava iz ove reklame.

Deka je samac.

Kada kreće pred finale ove reklame u London, deka Poljak svog psa daje na čuvanje komšinici, jer zapravo i nema kome drugom. Učenje jezika u tim godinama nije neophodno, pa ni u slučaju kad ti je snajka crnkinja. To je traženje zanimacije, jer starost je sumorna a pojačavaju je praznici i praznična idila.

Zato je tužna i ona druga aktuelna reklama, takođe novogodišnja, ona u kojoj se reklamira londonski aerodrom Hitrou. Pogledajte je, u njoj su glavni junaci bračni par plišanih medveda, a zapravo stariji bračni par Engleza koji živi u inostranstvu i dolazi na novogodišnje i božićne praznike u domovinu. Na gejtu ih čekaju unuk i unuka.

Zato su setne te novogodišnje reklame, jer prednovogidišnji i postnovogodišnji dani su inventari života. Koliko imaš prijatelja? Koliko ti je preostalo prijatelja? Koliko je preostalo prijatelja koji ti čestitaju praznik? Da li tvoja deca i unuci žele da te vide ili će samo da projure drugog januara po tvojoj gajbi i poklone ti šal koji nikada nećeš staviti na vrat, jer te ionako steže život i samoća.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +