Kako je nastala pesma Đurđevdan || Hello Magazin!

Kako je nastala pesma Đurđevdan?

Koliko ste se samo puta pitali i dobili nekoliko zvaničnih i nezvaničnih verzija.

Proslavio ju je Brega, a iza nje krije se bolna istina koju bi trebalo da znaju i one starije i one novije generacije koje su nasledile krsnu slavu Đurđevdan.

Naime, davne 1942. godine Žarku Vidoviću, kasnije uglednom istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru, bilo je tek 20 godina.

On je kao dobrovoljac učestvovao u Aprilskom ratu 1941, a samo nekoliko meseci kasnije uhapšen je u Sarajevu i od tada je bio u zatvoru - prvo nemačkom, pa zatim ustaškom.

Tako se 6. maja 1942. godine, na Đurđevdan, i obreo u “velikom transportu” - vozu kojim su ustaše prevozile sarajevske zarobljenike u “logor smrti” - Jasenovac.

“Izveli su nas iz zatvorskih ćelija u ranu zoru. Pamtim, bilo je ledeno jutro, a ustaše su komentarisale da su Srbima pripremile pravi 'Đurđevdanski uranak'.”

Pročitajte: Stari običaji - Đurđevdanska kupka za zdravlje i lepotu

"Sve su nas potrpali u vagone, a neko je, ne znajući u to vreme gde idemo i šta je Jasenovac, zapevao, valjda da razbije strah, pesmu “Đurđevdan” koju je nekoliko nas odmah prihvatilo”, pričao je profesor Žarko Vidović.

Malo je poznato da je veliki hit “Đurđevdan” zapravo stara predratna pesma koja bi možda do danas i bila zaboravljena da nije bilo jednog sudbonosnog voza i jezivih zločina počinjenih u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata.

“To da smo mi tu pesmu pevali na putu za Jasenovac posle rata se dosta spominjalo, pa je Bregović uzeo tu pesmu, obradio je novim stihovima i tako je ona postala poznata.

I prvobitne reči pesme su bile o ljubavi, ali tek ju je Bregovićeva verzija učinila planetarno popularnom", tvrdio je Vidović, a prenosi portal Istorijski zabavnik

Policiju Nezavisne države Hrvatske je, seća se sagovornik, pesma toliko nervirala da su zatvorili vrata vagona. Zatvorenici su se tako uskoro našli zaključani, bez vazduha i u potpunom mraku. U vagone, u koje u normalnim uslovima staje 40 ljudi, ustaše su smestile 200 zatvorenika.

Od 3.000 zarobljenika, koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro – od gladi, iscrpljenosti, bolesti… A prvi pakao – Jasenovac tek ih je čekao.

Podsetimo, Žarko Vidović bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i istoričar civilizacije. Umro je 18. maja 2016. u 95. godini života. Ovaj tekst posvećujem i njemu.