Tamara Dragičević: Osmeh je detalj bez kojeg ne izlazim iz kuće

Tamara Dragičević: Osmeh je detalj bez kojeg ne izlazim iz kuće

19/10/2014

0

Tamara Dragičević, jedna od naših najzapaženijih mladih glumica, uživa u popularnosti koju joj je doneo rad na filmskom projektu "Montevideo, Bog te video", posle čega su usledile uloge kojima je opravdala poverenje publike, kao i reditelja koji rado sa njom sarađuju. Njen talenat prepoznao je i Radoš Bajić, koji joj je u svom novom filmu "Bićemo prvaci sveta" poverio ulogu Sonje Mladenović, kapitena Košarkaške reprezentacije Jugoslavije, koja je u život mlade Beograđanke unela nove sportsko-glumačke izazove. Dok uživa u različitim scenskim transformacijama, dvadesetpetogodišnja glumica privatno nije sklona ekstremnim vizuelnim promenama, mada je odmalena težila da bude drugačija. Sa dugogodišnjim emotivnim partnerom i kolegom Petrom Benčinom rado razmenjuje mišljenje o odevnim kombinacijama, a u trenucima neodlučnosti njegova reč ume da bude presudna. Posle serije "Vojna akademija", njih dvoje su ponovo udružili glumačke snage u predstavi "Rođendan gospodina Nušića". Priznaje da ih je saradnja u početku navodila na smeh, s vremenom su stvari i na sceni, kao i u privatnom životu došle na svoje. Mada je do sada u nekoliko prilika oblačila venčanice, datum svog venčanja još odlaže, ali je odlučna da naredni povod oblačenja svečane bele haljine bude odlazak pred oltar. Sklona maštanju, ali i usredsređena na karijeru, Tamara za "Hello!" otkriva svoje male modne tajne, zbog čega ljudima uvek daje drugu šansu i mnogim drugim zanimljivim temama.

Koliko se vaš stil odevanja razlikuje u odnosu na onaj koji ste negovali pre nego što ste postali popularni?
- Onoliko koliko su se menjali modni trendovi. Mada, od kada sam počela da radim i zarađujem, mogu sebi da priuštim i češću kupovinu, a time i promene.

Smatrate li sebe osobom od ukusa i kome pripisujete najveće zasluge za to?
- Smatram da imam ukusa i to pripisujem majci koja je uvek umela da stilizuje i nas i sebe, mada je i tata uvek znao da se obuče. Uvek je bio uredan, pedantan i elegantan.

Uživate li u šopingu i da li ste u stanju da provedete sate birajući nove modne komade?

- Volim šoping, ali ne i da mi dan prođe u tržnom centru, pogotovu ako je lepo vreme. Prilikom kupovine ne dvoumim se dugo, uglavnom brzo nađem ono što mi treba. Rado kupujem u autlet radnjama, za šta mi je potrebno više vremena.

Šta je vaša idealna odevna kombinacija?
- Farmerke, štikle, bela majica i dobar sako.

Uživate li u odabiru toalete pred premijere i da li tu imate neki modni imperativ?
- Kako kad. Zavisi u kojoj sam fazi i kako sam raspoložena. Ponekad mi je to pravo uživanje, a nekad me čini nervoznom i paničnom, jer se opterećujem razmišljanjima da li će sve biti kako treba i kako sam zamislila.

Koliko ste uticajni kada je stil odevanja vašeg partnera u pitanju?
- Petra sam upoznala kao osobu sa već izgrađenim stilom, pa bi bilo besmisleno da pokušavam da utičem na njega i da ga menjam, mada za tim i nema potrebe. Sviđa mi se njegov stil, tako da kada mu i dam neki predlog, on bude u skladu sa njegovim ukusom.

Uvažavate li njegove savete i kritike na račun vašeg izgleda?

- Uvažavam. Ne uvek, ali kada nisam sigurna, njegovo mišljenje prevagne.

Pamtite li neki kompliment u vezi s izgledom koji vam je posebno prijao?
- Ne pamtim nijedan posebno, ali naravno da mi pohvale na račun izgleda uvek prijaju.

Jeste li kao tinejdžerka eksperimentisali stilovima i kako je izgledala vaša najluđa odevna kombinacija?
- Nisam nikada išla u ekstreme, osim sa onim što je bilo u modi. Volela sam da budem drugačija i da se ne uklapam u masu svojim izgledom. Uvek mi se dopadalo da nosim šešire i dan-danas ih volim.

Volite li ponekad da provocirate izgledom?
- U životu, inače, ne volim da provociram, pa ni izgledom, iako nekada poželim da izgledam seksi, ali ne i prosto. Smatram da seksi izgled ne podrazumeva gole grudi, prekratke suknje i providnu garderobu.

Koja vaša scenska transformacija vam se najviše dopala?
- Što se uloga tiče, najviše mi se dopala ona u ulozi Buke u seriji "Miris kiše na Balkanu", kada igram ženu od četrdeset pet godina koja umire. Uz to, u šou "Tvoje lice zvuči poznato" najviše su mi se dopale transformacije u Severinu, Lepu Brenu i Majkla Džeksona.

Izgleda da je osmeh detalj bez koga ne izlazite na ulicu. Zaboravite li ga ipak nekada kod kuće i ko vam ga vrati?
- Naravno, ima dana kada ga zaboravim, doduše nerado, ali mi ga moji najbliži, pozorište, probe, sunčan dan i dobra pesma, brzo vrate.

U kom trenutku ste postali svesni svoje popularnosti i kako ste se u prvom trenutku nosili s tim?
- Nisam imala taj prelomni trenutak, stvari su se odvijale svojim tokom, spontano, i to je ono što mi je prijalo. Nisam se pripremala unapred i smišljala šta ću i kako ću se ponašati.

Imate li neki ritual pred odlazak na kasting i koliko su vam ti trenuci stresni?
- U početku su bili, sada sve manje, mada kastinzi nikada sami po sebi ne mogu da budu prijatni i glumci se nikada ne osećaju ugodno. Nemam poseban ritual pre odlaska na kasting, mada se trudim da tog dana budem pozitivna, raspoložena i nadahnuta, tada najbolje prođem.

Deo ste glumačke ekipe filma "Bićemo prvaci sveta". Da li ste ranije imali dodirnih tačaka sa košarkom i koliko vam je izazovna uloga kapitena ženske košarkaške reprezentacije?
- Nikada nisam trenirala košarku, sve do pre nekoliko meseci kada su počele pripreme za film. Prijaju mi treninzi i sviđa mi se taj sport. Inače, moj mlađi brat dugo je trenirao košarku tako da sam pored njega upoznala taj sport. Važna mi je timska igra, i u poslu, kao i u životu, jer dobar tim uvek pobeđuje. Vrlo mi je izazovna ova uloga, drugačija je od svega što sam do sada igrala, što je za početak dovoljno.

Ko čini vaš pobednički tim u životu?
- Moja porodica, mama, tata, sestra i brat, drugarice iz detinjstva Marina i Tamara, moj dečko Petar, moja klasa. Uz njih je sve lakše i pored njih nema zime.

Za koju ulogu mislite da bi u potpunosti pokazala raskošnost vašeg glumačkog talenta, a koja je do sada "izvukla" vaš maksimum?
- To u ovom trenutku ne znam. Dok se takva uloga ne pojavi, a moj maksimum je do sada izvukla Buka.

Glumite i u predstavama za decu. Koliko vam je to iskustvo dragoceno u karijeri, ali i u privatnom životu?
- Volim rad sa decom, prija mi da igram za njih, jer su najbolja publika. Najiskrenija, ali i najzahtevnija. Nije lako privući njihovu pažnju, kao ni zadržati je. To iskustvo je dragoceno za karijeru svakog glumca.

Pored pozorišnih i filmskih uloga, glumili ste i u muzičkim spotovima, a prvi ste snimili sa kolegom sa klase Milošem Bikovićem koji je nedavno i režirao jedan spot. Da li biste i sami voleli da se oprobate u tome i čiju pesmu biste voleli da oživite na ekranu?
- Nisam do sada razmišljala o tome, ali Milošu svaka čast. Uradio je to vrlo dobro i profesionalno. Kada bi ja trebalo da režiram, volela bih da to budu Bajagine ili pesme Đorđa Balaševića, ili baš Kikija Lesendrića, u čijim sam se spotovima i ja pojavljivala. Mislim da bi mi njihove pesme bile najinspirativnije. Režirala bih i spot moje drugarice Sare Jovanović, sviđa mi se pravac kojim je ona krenula, svoja je, drugačija i uživa u onome što radi.

Sa predstavom "Rođendan gospodina Nušića" gostujete širom zemlje. Kako doživljavate susrete sa publikom izvan beogradskih pozorišta?
- Uživamo da gostujemo sa tom predstavom, sjajna je ekipa, a i divan je osećaj kada igrate za publiku koja nema prilike da svakog dana, čak ni svakog meseca ide u pozorište. Oni više cene predstavu, više uživaju i raduju se, i mi to osećamo i igramo sa puno ljubavi i radosti. Gde god da smo bili, dočekani smo i ugošćeni na najbolji mogući način. Letos smo gostovali i na festivalu "Ohridsko leto" i sjajno smo se proveli.

U predstavi glumite sa emotivnim partnerom Petrom Benčinom. Koliko vam je izazovno da igrate pred njim i koliko ste kritični jedno prema drugom?
- Glumci koji su u privatnom životu emotivni partneri zaborave na to kada zajedno igraju na sceni. Barem je u našem, to jest mom slučaju tako. Ako ste dovoljno u svom liku i u tome što radite, to vam ni ne padne na pamet. Mada, moram da priznam da mi je bilo čudno kada smo se prvi put našli na sceni, trebalo nam je vremena da se uozbiljimo i ne smejemo, ali ta faza je prošla još na probama i sada je sve u redu.

U Petrovoj porodici rodilo se mnogo glumaca, od tetke i teče, njihove kćerke, ali i njegovog rođenog brata, a i vaš rođeni brat opredelio se za studije glume. Kako izgledaju vaši susreti i da li se pretvaraju u svojevrsno pozorište u kući?
- Da, zaista nas je puno glumaca i često se šalimo na taj račun. Ipak, nismo tako često svi na okupu, pa nemamo vremena i prilike da se sve to pretvori u jedno pozorište u kući, mada bi Petar na ovo pitanje dao bolji odgovor, njih je ipak više.

Izjavili ste da ste oduvek želeli da se bavite plesom. Jeste li razmišljali o časovima tanga?
- Da, volela bih da krenem na ples, to mi je već dugo želja, ali količina posla uvek je bila ta koja me je sprečavala da već negde plešem uveliko.

Svojom pojavom privlačite poglede muškaraca gde god da se pojavite. Da li vam se dešavalo da vam njihove partnerke upute preke poglede?
- Nije mi se to dešavalo, pošto nisam žena koja za tako nešto daje povoda, bar ne kada su momci sa svojim devojkama. Ako do toga i dođe, pretpostavljam da to reše sa momcima kod kuće, pošto u tom slučaju ja sa tim nemam veze.

Odišete samopouzdanjem i ostavljate utisak osobe koja zna šta želi od života. Jeste li oduvek bili takvi ili su vas tome učile životne lekcije?
- Uvek sam bila takva, tvrdoglava, svojeglava, uporna i znala sam šta hoću, od onih manjih stvari, preko onih većih, životnih. Valjda se čovek tako rodi, ali ima mnogo i do vaspitanja i životnih okolnosti. Naravno, kroz život sam sticala sve više hrabrosti i samopouzdanja.

Jeste li vešti u procenjivanju ljudi i da li prvi utisak ume da vas prevari?
- Mislim da umem da procenim ljude, mada mi se dešavalo da se prevarim i lako poverujem ljudima. Svakako da prvi utisak često može da prevari, ali mislim da nikako nije nebitan, jer ume dosta da kaže o čoveku.

Opraštate li izdaje i da li generalno dajete drugu šansu?
- Volim da praštam, ali ne znam da li bih prešla preko neke teže izdaje. Na sreću, nisam ih do sada imala u životu. Lepo je ljudima pružiti drugu šansu, pa i ako pogrešite, barem se više nikada nećete kajati.

Čemu ste se poslednji put obradovali kao malo dete?
- Pobedi naših košarkaša.

Nedavno ste na jednom događaju ponovo obukli venčanicu. Plašite li se da će zbog toga taj događaj u vašem životu izgubiti draž?
- Ne verujem da je to moguće, iako se ja često šalim na taj račun. Iskreno, mislim da ću je sledeći put obući za svoje venčanje.

Da li ste već zamislili svoju savršenu belu haljinu za dan venčanja?
- Toliko sam lepih venčanica nosila ovih nekoliko godina da ne znam kako ću da odaberem svoju. Biće mi teško.

Tom prilikom izjavili ste da ne razmišljate o venčanju, jer je za vas prelomni trenutak kada postanete majka. Koliko vam je taj događaj blizak u ovom trenutku?
- Sve što kažem izvadi se iz konteksta ili se prenese drugačije, tako da sam zaključila da je najbolje da tim povodom više ništa i ne govorim.

Koliko ste skloni maštanju i šta vas vraća u realnost?
- Volim da maštam, maštanje je zdravo, a bez mašte nema ni realnosti. Kada shvatim da sam preterala, sama se vratim u stvarnost.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Vanja Pantin
Šminka: Goran Kukolj, 063 / 842 - 62 - 77
Frizura: Vladimir Simić za "Indigo", Mutapova 25, Beograd, 011 / 344 - 88 - 00

Komentari (0)

Loading
Tamara hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti