Jasna Jovanović: Biram garderobu koja ne skreće pažnju sa očiju i mozga || Hello Magazin!

Atraktivna voditeljka emisije "Eksploziv" Jasna Jovanović odrasla je u malom mestu, u Petrovcu na Mlavi, a iako je smatrala da ne pripada toj sredini, život u provinciji naučio ju je da uvek sa obe noge stoji na zemlji. Svesna svojih mana i vrlina, tridesetjednogodišnja plavuša uspešno se nosi sa svim životnim izazovima i retko šta je može "izbaciti iz koloseka". Iako je do pre nekoliko meseci planirala budućnost sa kolegom sa televizije "Prva", nedavno su raskinuli vezu, ali se Jovanovićeva sa verom u sebe navikava na novo životno poglavlje. Talentovana novinarka uživa u svom poslu, druženju sa prijateljima i odlascima u šoping.

U skladu sa emisijom koju vodite, na televiziji ste uglavnom ozbiljni, jeste li i u privatnom životu takvi?

- I privatno i javno, istovremeno sam i ozbiljna i neozbiljna. Da dođete i prisustvujete snimanju emisije, sigurna sam da biste pomislili da se neko sa vama šali i da se tako ne pravi "Eksploziv". Što se tiče ozbiljnosti u životu, nekako sam uvek bila iznad svojih godina. Danas ih nemam malo, ali razmišljam i radim kao da imam bar deset više.

Emisiju "Eksploziv" radite više od četiri godine, da li je i danas doživljavate kao svakodnevni izazov?
- Kada znaš da ćeš danas upoznati čoveka koga nikada nisi sreo, kada znaš da možeš da mu promeniš život, kada znaš da je najveća nagrada koju očekuješ da nekome bude dobro, kada se ne ponašaš kao oni koji sebe stavljaju ispred priče, onda je izazov svakodnevni.

Proživljavate li potresne priče zajedno sa sagovornicima u emisiji?
- Uvek sam isticala da biti dobar novinar ne znači samo imati talenat ili obrazovanje, a još manje je to stvar koja se uči ili zanat, kako se mnogi usuđuju da kažu. Dobar novinar, bez pogovora, mora da bude dobar čovek, u svakom smislu te reči. Naravno da je svaka priča deo mene, naravno da mi je svaki sagovornik bitan i činjenica je da saosećam. Ne može se ovaj posao raditi bez emocija.

U jednom intervjuu naglasili ste da ste uvek štrčali u odnosu na okolinu dok ste živeli u rodnom gradu, osećate li se ponekad i danas tako u Beogradu?

- Neko se rodi u pogrešno vreme, a ja sam se rodila na pogrešnom mestu. Naravno, volim Petrovac na Mlavi, ali je činjenica da ne pripadam tamo. Uvek sam tražila nešto što tamo nije postojalo i stremila mu. Kada sam se doselila u Beograd, nisam znala nijednu ulicu i nijednog čoveka. To valjda dovoljno govori koliko je ta sredina za mene bila mala i koliko me je nešto vuklo da odem. I onda dođem ovde i shvatim da je taj mali Petrovac u kome sam se rodila i živela osamnaest godina od mene napravio dobrog i kvalitetnog čoveka. Naučio me je da budem na zemlji. To je ta razlika koju primećujem u odnosu na ljude koji su u velikom gradu "leteli i tresnuli o pod".

Prošle godine napunili ste trideset godina, kako doživljavate protok vremena?
- Vreme mi je nevažno, ono mora da prolazi, tu ništa ne mogu da promenim i ne dozvoljavam da to utiče na mene. Uopšte ne razmišljam o prolaznosti života.

Da li se u vama budi materinski instinkt i vidite li sebe u narednim godinama kao ostvarenu ženu i na tom polju?

- Naravno da želim i osećam potrebu da postanem majka. Ali, to nije samo do mene, potrebna je i druga strana.

Nedavno ste raskinuli dugu vezu, koliko se promenio vaš život posle toga?
- Nije to bila baš neka srećna situacija. Rastanu se dvoje, a nisu ih vezivale samo godine koje su proveli zajedno, već mnogo više od toga. Sve to ima neku svoju emociju, i lepu i tešku. Ali, valjda je tako moralo da bude. Sami smo to izabrali, a život neće stati zbog toga.

Posle kraha veze devojke uglavnom odluče da promene frizuru, češće izlaze sa prijateljicamau noćni provod. Da li je to i vaš "devojački lek"?
- Neki ljudi dođu, neki i kad odu, ostanu za ceo život. Nisam pesimista. Nikada nisam imala potrebu da skrećem pažnju na sebe, a još manje da bežim iz situacije u kojoj se nalazim. Mislim da se na meni ne vidi promena. Dobro sam kao što sam uvek i bila.

Koliko su vam važna "ženska" druženja i imate li više ženskih ili muških prijatelja?
- Nikada neću reći da se pravi prijatelji mogu nabrojati na prste jedne ruke. Imam ih bar tri puta više, i mislim da me svi mnogo vole, uprkos tome što sa nekima ne stignem da se vidim i po dva meseca. Činjenica je da je više žena oko mene, ali ima i drugara.

Šta radite kada želite da se dobro zabavite?

- Odem tamo gde nikada nisam bila, sa nekim ko na takvo mesto nikada ne bi došao.

Imate li dosta udvarača i da li vam muškarci često prilaze na originalan način?
- Ako kažem da ih ima dosta i da mi svako malo prilaze, zvučaće neistinito, a ukoliko kažem da ih uopšte nema i da ne pamtim kad mi je muškarac prišao, nekako opet ne zvuči ubedljivo. Izgleda da je nemoguće odgovoriti na ovo pitanje. A ja spadam u devojke kojima je jedan muškarac uvek bio dovoljan.

Šta najviše cenite kod suprotnog pola?
- Najiskrenije rečeno, kod suprotnog pola najviše cenim kad se interesuje za suprotni pol, a ne za isti.

Jeste li nekada vaš atraktivni izgled iskoristili da dobijete neku povlasticu?

- Nisam nikada, ne umem ja to. Kod mene sve mora da bude po redu, zasluzi i uz poštovanje drugih.

Kakvu garderobu birate za prvi sastanak?
- Isključivo neku koja neće da skrene pažnju sa očiju i mozga. Puštam uvek ljude da vide ono drugo što me čini, jer onda znaju da ja nikako nisam dekolte.

Lečite li nekada svoje nezadovoljstvo šopingom?
- Poznata sam po tome da, ako moram da biram da li ću jesti ili kupiti nešto od garderobe, uvek biram da ostanem gladna. Obožavam da kupujem, ali nisam nikada bila u situaciji da tako lečim nezadovoljstvo. Naprotiv, samo raspoložena mogu da šetam po radnjama.

Imate li običaj da pre izlaska isprobavate mnogo odevnih kombinacija da biste pronašli pravu?
- Nikada ne znam šta ću i prosto je situacija takva da se najbolje rešenje nađe kad sve imam pred sobom. Zvučaće užasno, ali umem da izvrnem sve stvari iz ormara naopako i izvadim ih nasred sobe.

Veoma ste vitki, vodite li računa o ishrani?
- Više od petnaest godina nisam jela burek, sarmu, luk, možda i više od toga. Ne koristim u ishrani ulje i nikada nemam potrebu za čokoladom. Takođe, nikada nisam jela ovu popularnu, da ne kažem zbog reklame, "brzu hranu". Mnogo toga ne jedem, ali ne zato što sad nešto specijalno vodim računa, već nemam potrebu.

Primećujete li da vam s godinama raste i samopouzdanje?
- Naravno, mada mi samopouzdanje nikada nije manjkalo. Uvek sam bila svesna sebe i najbolje sam izvlačila iz sebe, ali s godinama sigurnija sam u to ko sam.

Umete li da primate komplimente?
- Umem, ali danas ima mnogo neiskrenih komplimenata. Nekad ti ljudi, kad ne izgledaš dobro i kad ti nije ni do čega, kažu da sijaš, a nekad kad sijaš požele da te ugase.

Smatrate li da ćete u takozvanim srednjim godinama biti žena koja s ponosom nosi svoje bore ili ćete rado posezati za popularnim tretmanima kao što su botoks ili hijaluron?
- Živim u ubeđenju da uopšte neću imati bore i što više sebe ubeđujem, sigurna sam da sam tome sve bliža. Dakle, botoks mi neće biti potreban. Jedna moja prijateljica bi rekla da je u životu najvažniji vitamin "lj". Sve dok imam ljubavi, mlada sam.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content