Ana Bekuta o detinjstvu: Uživala sam sa sestrama, školu sam obožavala, a onda se u 17. godini sve promenilo

Ana Bekuta rođena je u Pribojskoj banji, nadomak Priboja, a za emisiju "Premijera" progovorila o svom detinjstvu, sestrama i pokojnom ocu, koji joj i danas mnogo nedostaje. U njenoj rodnoj kući u Priboju danas živi njena majka.

- U toj kući sam rođena, imam dve mlađe sestre, Dobrilu i Milinu. Tata pokojni Branko nije živ već 22 godine, umro je mlad. Mislim da sam svoj talenat nasledila od njega, naravno i od mame, ali on se više isticao u tome, ona je skrivala svoj talenat. Detinjstvo, nije bilo siromašno, imali smo onoliko koliko nam treba, ništa van toga i preko toga. Moji imaju zemlju, bili su vredni poljoprivrednici, pa se nije oskudevalo u hrani - rekla je Bekuta.

Pevačica je istakla da njeni nisu bili previše imućni, ali da nisu bili ni gladni, već su uvek imali taman koliko im treba.

- Morali smo pomagati jer je mama radila, tata nije, on je bio zemljoradnik. Nas tri sestre smo funkcionisale kao jedna dobra domaćica. Jedna sestra mi živi u Beogradu, druga u Čačku. Sad kad smo starije shvatile smo kako je naše detinjstvo bilo divno. Tata nam je leti pravio šator, mi smo tu živele od kako grane sunce, pa do polaska u školu - setno se prisetila pevačica.

Bekuta je istakla da su njeni roditelji ponosni na nju, a da se ona uvek trudila da im priušti sve što je u njenoj moći.

- Znam da su moji ponosni, tata mi je to govorio dok je bio živ. Verovatno sam im nešto i dužna, to čovek nikad ne može da izmeri. Koliko god je bilo u mojoj moći, trudila sam se da im priuštim sve što su želeli - navela je Ana koja je zatim ekipu emisije "Premijera" odvela i u svoju osnovnu školu.

- Školu sam obožavala, bila sam odličan đak. Bila sam pod uticajem učiteljice i nastavnice, oslikavale su sve što sam želela u životu. U 17. godini se sve promenilo. Kada podvučem crtu, za sada, posle 30 godina, mislim da je ostalo nekog traga od mene - zaključila je Ana.