Halid Bešlić je ovu pesmu posvetio Suzani Mančić || Hello Magazin!

Halid Bešlić izgubio je najveću životnu bitku i zauvek nas napustio 7. oktobra. O njegovom velikom srcu, kao i humanosti pričalo se i za njegovog života, ali tek sada javnost saznaje i za mnoge druge pojedinosti. Brojne poznate ličnosti danima se opraštaju do velikog čoveka i muzičara čije će se pesme pamtiti večno.

Jedna od njih je i numera, za koju se pričalo da je posvećena lepotici koja je u mladosti lomila brojna srca - Suzani Mančić. Simpatije prema Suzani, Halid nikada nije krio, a dokaz tome je i prelepa pesma, koja nažalost nikada nije snimljena.

Pročitajte Ovo je poslednji snimak Halida Bešlića, supruga Sejda nije se odvajala od njega

“Tužna je pesma moja,

tužni su moji sni,
najveća ljubav života moga,
hoće da me zaboravi …”, stihovi su koje je napisao čuveni tekstopisac Nazif Gljiva dok je posmatrao Suzanu i svog prijatelja kako sede zagrljeni pored mora.

- Sviđa mi se Suzana - Rekao je jednom prilikom Halid Bešlić u poverenju Nazifu, a on je odlučio da ih “spoji”.

- Bilo je to u Rijeci, sedeli su (Halid i Suzana) zagrljeni na rivi … zaljubljeni, a meni je odmah sinula ideja da napišem pesmu posvećenu toj ljubavi - kazao je svojevremeno Gljiva za FTV, a reč je o pesmi “Gitara i čaša vina”:

Pesma nikada nije snimljena, a šta je bilo sa Halidom i Suzanom ne znamo. Ono što se ipak zna je da su Suzana i Halid Bešlić provodili dosta vremena zajedno, pa davne 1986. godine umalo nisu poginuli.

Suzana Mančić i Halid Bešlić izbegli veliku tragediju

Suzana je u svojoj knjizi "Neukrotivo srce“ pisala o udesu koji je doživela sa Bešlićem kada su se zakucali u brdo. Naime, Suzana Mančić i Halid Bešlić mogli su da nastradaju kada je voditeljka udarila u brdo vozeći velikom brzinom, u mestu Čestobrodica na putu Zaječar - Beograd.

Suzana je i sama o tome pričala neposredno pre nego što je knjiga objavljena.

- Iz kasetofona se čula muzika, sa zadnjeg sedišta uporno su tražili da je promenim, i tako nekoliko puta. Išli su mi na živce strašno. U jednom momentu, Halid mi je rekao: ‘Suzana, uspori malo. Uspori, prebrzo voziš... ‘. Te večeri jugoslovenska estrada mogla je da ostane bez dve velike zvezde. Jer, kad sam pipnula kočnicu, potpuno sam izgubila kontrolu nad kolima. I mi smo se zakucali u brdo.

Istina je da ti, u takvim trenucima, ceo život prođe kroz glavu. Kad smo se zaustavili, uz prasak, u kolima je nastupio potpun tajac. U sekundi sam se uplašila da su svi mrtvi. Niko ništa nije govorio, niko ni da zakuka. Muk. Okrenula sam se uspaničeno. Svi su sedeli, najnormalnije.

‘Jeste li dobro? Jeste li svi dobro?’ - samo sam pitala. Bili su dobro - ispričala je dama koja je život uvek živela punim plućima.

Možda i jedinu fotografiju Suzane Mančić i Halida Bešlića iz perioda kada su bili veoma bliski pogledajte OVDE.

Na dan Halidove smrti, Suzana je bila specijalna gošća na Blic televiziji, gde je sa puno sete u glasu pričala o Bešliću.

- Mi smo sarađivali od davnina i sećam se da su ga opominjali da ne pije i ne puši. Pravili su mu uvek različite pesme od ostalih pevača, kao na primer, "Neću neću dijamante", "Beograđanko mala". To je bilo vreme pre velikih novih hitova koji su mu posle došli. Bilo gde fantastično raditi sa njim. Uvek je bio veseo i pun energije, bilo je zadovoljstvo raditi sa njim. Uveče kad bismo seli negde on bi pevao, skoči na stolicu i raširi ruke. Nikada nije ostao bez glasa - prisećala se Suzana i dodala:

- Beograđanku je Halid pevao pre nego što smo se mi upoznali, pa ne mislim zato da je posvetio meni. Ne doživljavam sebe kao fatalnu ženu, mi smo udarnički radili tada, to svi znaju. Kada je u pitanju udes, vraćali smo se pre proslave mog rođendana, bili smo zajedno u kolima. U povratku je sa nama bio menadžer, a Halid sedi ispred sam. Voleo je brzo da vozi i videla sam da ulazi u krivinu, Halid kaže da usporim, i samo sam stisla kočnicu, i udarili smo u brdo. Kad sam izašla iz kola shvatila sam da smo vozili po poledici. To je bila Čestobrodica i uvek su upozoravali da tu ne vozimo bez pune pažnje. Ja se trudim uvek da pamtim samo lepe priče.