Voditelj Željko Stefanović posle 20 godina u javnosti || Hello Magazin!

Radio voditelj Željko Stefanović bio je i ostao sinonim za dobar glas i pravo novinarstvo. U jeku svoje popularnosti krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina bio je miljenik ženske populacije. A onda je doživeo stravičan udes. O detaljima, kao i zašto je nestao za scene nedavno je pričao, kada je ujedno i prvi put pojavio u javnosti posle skoro dve decenije.

Željko, koga javnost pamti i kao bivšeg muža pevačice Maje Marijane, nedavno se pojavio kao voditelj na jednoj beogradskoj manifestaciji.

Pročitajte Šta se dogodilo sa bivšom suprugom Dejana Stankovića? Ana je za porodicu dala celu sebe

- Ja sam na Radio-Beogradu i dalje, dobio sam i zlatni mikrofon. U jeku popularnosti sam imao saobraćajnu nezgodu 1991. godine, svi su poginuli sem mene. Već 20 godina me niko nije zvao iz moje televizijske kuće, i ne znam zašto je to tako - rekao je Željko tada na Nova S.

Željko Stefanović danas vodi kultnu emisiju "Vreme sporta i razonode". Nakon teške saobraćajne nesreće dobio je novu šansu da živi, ponovo je prohodao i odlučio da je prečica do ljubavi njeno davanje drugima.

- Ime sam dobio tako što me je majka, inače nastavnica ruskog jezika u Osnovnoj školi "Marija Bursać", baš želela. Moja Dragica. Drakče od milja, za mene i sve druge, od porodice do đaka. Bili bi potrebni sati da je opišem, baš sam ponosan što je mene odabrala za sina i što je roda sletela u Vjekoslava Kovača 14. Na Zvezdari, gde zvezde sijaju najlepše na svetu.

Zvezdaru je napustio i zbog toga neizmerno pati. Mir je pronašao u Smederevu, ali ljubav prema fudbalskom klubu Hajduk i Olimpu zauvek je sa njim.

- Ne živim više na Zvezdari, i često satima i noćima patim zbog toga, ali Hajduk je sa mnom i u Smederevu, gde sam sada. Sašili su mi tepih za spavaću sobu s grbom Hajduka, uramio sam neke slike sa ulaska u više rangove takmičenja, imam zastavice, priveske, značke. Kud ja, tu i Hajduk. "Golub sa Liona", bio i ostao. Gde god da sam. I, naravno, i dalje gledam utakmice. Na našem terenu sve, bez obzira na to da li je zima ili tropske vrućine. E tu, na toj adresi sam našao onu čaroliju života, posebnu vrstu zajedništva, i velike proslave poput rođenja ćerke, bile su tamo, a gde bi drugo? I dokle god budem na svojim nogama, zna se gde sam nedeljom pre podne, tamo "gde mi je urezan pupak", kako je u šali govorila moja baka Anđa.

Voljenu majku Dragicu izgubio je pre tri godine.

- Kad smo u februaru 2022. godine, po njenoj želji, kremirali moju majku, mog voljenog Drakčeta, počasnu stražu držali su upravo fudbaleri Hajduka u crvenim trenerkama, stavili su joj i zastavicu kluba na sanduk, čuvali su je dok se gvozdeni kapak u kapeli nije spustio - otkrio je Željko.

Kobni 15. jun 1991. promenio je sve

Baš u trenutku kada je obožavao svoj život i nalazio se na samom vrhu slave, Željko Stefanović doživeo je tešku saobraćajnu nesreću.

- Najteži slučaj je, svakako, bio 15. juna 1991. godine, po završetku moje TV emisije "Da pitamo zajedno", krenuo sam da vodim humanitarni koncert u Nišu, za izgradnju dečje bolnice. Neko je, od onih koji sede u kancelarijama, nažalost loše izračunao da možemo da stignemo do Niša za sat vremena kolima i dogodila se istinska tragedija. Danas nema o tome ni slova na internetu, tada ga nije bilo, ali jeste bilo jezivo. Poginuli su moj divni kolega i veliki prijatelj, muzički urednik Radio Beograda Marjan Karan i fini mladić koji je vozio, Jovica Mitić iz Niša.

Pročitajte Supruga Predraga Popovića je preminula - Najteži zadatak je reći detetu od 11 godina da mu je mama umrla

Mislim da je imao tek 23 godine, kakva tuga. Kakav mladić, kao vila! Išli smo brzo, žurili da stignemo i kada smo prešli u srednju traku, koja je sva bila izraubovana od kamiona, poleteli smo krajnje desno, dotakli travu, meko tlo, odleteli opet levo nazad sve do prve trake i... Huuuuuuuuu... Samo se čuo ventilator, još malo polomljenog stakla i - kraj. Mislim da je večnost prošla dok su ljudi izašli iz kola i probali da nam pomognu. Marjanu, nažalost, nije bilo spasa, Jovan je preminuo ujutro u Kliničkom centru u Beogradu. I danas zahvaljujem bogu što preživeh.

Prvi koji je čuo šta se dogodilo i odmah je došao je Radiša Urošević, koji mi se zaista našao u nevolji, kao pravi prijatelj. Nema koga nije bilo, Džej je došao odmah sutradan. Opkolila ga deca, a on kaže: "Deco, daću vam svima autogram, nemojte samo sada. Mnogo sam tužan, drug mi se bori za život, nemojte sada", i stvarno im se svima ispotpisivao posle, velika zvezda je bio. Pa Rade Jorović, Milan Babić sa suprugom Radom, Dragana Katić, Ekstra Nena mi je svakog četvrtka donosila jednu ružu. Bila je i grupa Kerber, oni su bili organizatori koncerta u Nišu. Crvena zvezda mi je poslala čuvenog doktora Branka Nešovića da mi pregleda kuk, rekao je da je sve perfektno urađeno, samo treba strpljenja. I imao sam ga, morao sam da ga imam.

Šest i po narednih meseci bio sam nepokretan, ali sam se borio iz sve snage, kad sam mogao, vežbao bez predaha. Sati i sati vežbe uz strpljive lekare i fizioterapeute urodili su plodom. "Ljudi, ja hodam", tako sam rekao kad su me prvi put stavili u bazen Seltersa. Posle nisu mogli da me izbace iz vode, nikako. Bila je to godina u kojoj je eskalirala moja popularnost, koja, makar meni, iskreno govorim, nikad nije bila po volji. Bio sam srećan što radim ono što volim i to mi je bilo dovoljno za ceo život.

Pročitajte Ogromna radost 1. avgusta u porodici Đoković - Čestitamo!

Ipak, valja reći, tog juna imao sam popunjen notes s gostovanjima svakog vikenda, uključujući i doček Nove 1992. godine. Morao sam, naravno, sve da otkažem, ali glava je bila na ramenima, a prethodno, kad su me doneli u bolnicu, izgledao sam kao da me je pregazio voz ili da sam imao 15 rundi s Tajsonom. Lice neprepoznatljivo od krvi i udaraca po vrelom drumu, kuk skroz izleteo iz ležišta, noga lelujala kao kod lutki marioneta, prelomljena lopatica, ruka nepokretna naredna tri meseca. Hitna operacija pomogla je da ostanem čitav, zahvalan sam doživotno doktorima Damjanoviću i Glišiću, odnosno medicinskoj sestri Zorici Lazić.

Najveću životnu podršku, svoju majku Dragicu izgubio je 2022. godine.

- Majka je preminula, osam poslednjih godina njenog života nisam ispuštao pogled sa nje, išli smo po lekarima svakodnevno, nisam dao da joj fali bilo šta, pre bih umro nego je poslao u dom i čuvao sam je do poslednjeg daha. I on se dogodio na krevetu u njenoj sobi, među svojima, u zagrljaju voljene unuke Anđele i uz mene, naravno. Evo, neki dan joj je bilo tri godine, nikad je neću prežaliti. Tata je, takođe, promenio adresu pre godinu i po dana, a ćerka otišla svojim putem. Druga je odavno u braku. Od kuće pune naroda, najednom ja sam, u stanu u kome sve podseća, od tanjira, preko stolnjaka, peškira, figurica u ormanu, štekera... Nisam mogao da izdržim duže. Nisam imao dileme kuda ću, jer sam dobar deo mladosti proveo u Smederevu, gde mi je i sada brat, prodao sam stan na Zvezdari i doselio se kraj Dunava - rekao je Željko za Kurir.