Sanda Rašković Ivić o smrti sina || Hello Magazin!

Sanda Rašković Ivić, cenjeni psihijatar i psihoterapeut, 2022. godine tragično je izgubila voljenog sina Jovana. Tuga kakva se ne preživljava... Ali morala je, život je da se živi, kaže i sama. Smogla je snage i napisala knjigu “Život ide dalje”, koju je posvetila unucima Mirku, Slavku i Žarku.

Knjiga je nastala kao uspomena na sina Jovana, koji je tragično okončao život pre tri godine.

- Moj sin Jovan rođen je 6. marta 1997, istog datuma kad i njegov tata, koji je rođen 1949. godine. Posle carskog reza nisam mogla odmah da se probudim, pa mi je babica prislonila Jovanov obraščić uz moj obraz. Još i sada mogu da dozovem u sećanje dodir te mekane i nežne kože lica mog malenog sina. Od prvog dodira do poslednjeg zagrljaja, zahvalna sam za svaki trenutak proveden sa njim – podelila je Sanda Rašković Ivić najemotivnije momente iz svog života u ispovesti za Kurir pre nekoliko meseci.

Gostujući u emsiji "Jutro na Blicu", Sanda Rašković Ivić sada je priznala da je život posle Jovanove smrti težak.

Pročitajte Sanda Rašković Ivić promovisala autobiografsku knjigu, unuci u prvom redu, Matija Bećković u suzama

- Strašno je teško. Naročito gubitak deteta, to ne može ni sa čim da se uporedi. Niko ne bi trebalo da doživi da ide iza sanduka svog deteta i da ga stavlja u zemlju. To je nešto najgore. Ja sam mislila da ja to neću preživeti. I u jednom trenutku u svojoj knjizi ja sam to i napisala. Kada sam videla na betonu mrtvo telo mog sina kroz prozor, ja sam u jednom trenutku mislila samo da se pustim, da se nagnem preko tog prozora... A onda su mi se slike mojih unuka pojavile ispred mene i ja sam se vratila nazad - rekla je Sanda Rašković Ivić.

Kao i svaki roditelj i ona se dugo pitala zašto i kako se to dogodilo.

- Pitali su me ljudi "kako ti kao psihijatar to nisi videla, da postoji neki problem"... Ne možete biti psihijatar svom detetu. Ako i ima neka tačka mraka, vi nećete da je vidite. Vi gledate samo ono što vam vaše dete prikazuje. A Jovan je uvek prikazivao to radosno lice, nežno, privrženo.... - iskreno je ispričala i dodala da je njega rana večna.

- Ja živim sa velikom ranom koja ne može da zaceli. Može samo da se uhvati jedna skrama preko toga, ali da zaceli ne može. Ali bilo bi ružno i nezahvalno da se ja vežem samo za moje mrtve, a da ove koji su živi i koji su oko mene i koji me vole, da od njih okrenem glavu i da in ne vidim. Da vidim samo bol i tugu, da vidim smrt i gubitak, kada život ide tu pored mene i ja sam mu zahvalna za ovo što imam sada. Deca ne mogu da čekaju, deca traže da ih odvedete u luna park i u obdanište, da im pomognete nešto oko škole, da im napravite tortu za rođendan i to je nešto što nosi, život je sila.

Dvadesetčetvorogodišnji mladić, Jovan Ivić po izveštaju policije, izvršio je samoubistvo skočivši kroz prozor s petog sprata. Telo momka pronašli su prolaznici.